Зашто земље враћају златне резерве кући
фото: АП

Зашто земље враћају златне резерве кући

Свих 36,7 тона злата у девизним резервама Србије налази се у нашој земљи у трезору Народне банке Србије, изјавила је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић уз напомену да су претходних неколико месеци транспортовали 12 тона злата купљених на тржишту прошле године, као и једну тону која је од раније била у иностранству.

Према ранијим изјавама гувернерке та једна тона стајала је у Базелу у Банци за међународна плаћања (БИС). Поред тога, почетком године Зиђин који експлоатише борски рудник испоручио је две тоне злата Народној банци, пошто НБС, по правилу, откупљује злато произведено у Србији.

На питање због чега је злато премештено у Србију Табаковић је одговорила да је “репатријација златних резерви општа пракса од Немачке преко развијених земаља до земаља као што је Србија, обзиром на околности у којима функционишемо, на спорове са неким другим земљама које су држале злато у Лондону. Ниједна од земаља које имају имовину те врсте, не желе да ризикују проблем, па укључујући и тешкоће са транспортом злата, као на пример што смо ми имали када је требало у време пандемије допремити кеш у тренутку када смо имали појачане захтеве за исплатом готовине у страној валути, што је кратко трајало”, казала је Табаковић додајући да нико не жели да ризикује, да имовину коју има неће моћи из било којих разлога да повуче. На крају је мистериозно додала да “тешкоће у допремању последње тоне злата остаће за нама, па можда их ставимо у неке мемоаре…”.

Последњих десетак година заиста постоји тренд репатријације злата, с обзиром да се златне резерве држе највише у ФЕД-овом трезору у Њујорку и код Банке Енглеске у Лондону. Немачка, земља са другим по величини златним резервама на свету од 3.359 тона, 2013. године започела је процес враћања злата у трезоре Бундесбанке у Франкфурту, с обзиром да је 70 одсто полуга било у иностранству.

У наредних седам година пребацили су 300 тона из Њујорка и 374 тоне из Париза. Сада се у Немачкој налази 1.710 тона, у Њујорку 1.236 тона, а у Лондону 432 тоне злата.

Холандија је 2014. преселила из Њујорка у Амстердам 122,5 тона злата, чиме је подигла проценат златних резерви које држи кући са 11 на 31 одсто. Аустрија је 140 тона, половину својих златних резерви, 2018. године пребацила из Лондона у Беч, док се друга половина налази и даље у Лондону и Швајцарској.

И мање земље Источне и Централне Европе су претходних година одлучиле да пребаце злато у земљу.

Румунски парламент је 2019. донео закон да се 90 одсто од 61 тоне злата који су држали у Лондону, пребаци у Румунију.

А случај који је гувернерка поменула да су неке земље које су држале злато у Лондону имале проблема да га поврате, вероватно се односи на Венецуелу, она од 2018. године покушава да врати у земљу око 31 тону злата коју су чували код Банке Енглеске. У међувремену је Велика Британија признала за председника Венецуеле Хуана Гуаида, а не Николаса Мадура и Банка Енглеске није желела да врати злато влади коју не признаје. Тренутно се води судски спор око злата вредног милијарду долара што је четвртина укупних златних резерви Венецуеле.

У 2020. години централне банке у свету су увећале златне резерве за 275 тона, али су у претходне две године купиле више него у ранијих 50 година. У 2018. то је износило 650, а у 2019. око 656 тона злата.

Разлоге за репатријацију злата Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду и некадашњи гувернер НБС види у томе да се оно последњих година много мање користи у међународним плаћањима, а да при томе његово чување кошта.

“Од 1990-их година се смањује учешће злата у девизним резервама због пада цене и међународне финансијске институције су препоручивале да се пређе на обвезнице држава које носе камату. Многи мисле да је злато безризично, али то је берзанска роба и његова цена расте и пада. Његова функција у међународним плаћањима је маргинализована. Сада имамо ситуацију да су каматне стопе на обвезнице јако ниске, на неке попут немачких чак и негативне, па се поставља питање да ли ефективно плаћати некоме да држите њихове обвезнице или купити злато, чија цена може и да порасте. Зато злато постаје атрактивно, али мислим да је то пролазно стање и да ће због инфлације централне банке морати да подижу каматне стопе”, објашњава Шошкић.

У јавности се појављује тумачење и да што има више злата у резервама то се шаље сигнал о већој снази државе. Шошкић истиче да то нема много логике, пошто је злато берзанска роба и свако може да га купи, као и да је то само један од облика имовине у којој централна банка држи резерве.

Ипак, неретко се у овом тренду враћања злата из иностранства тражи геостратешко објашњење. Невен Цветичанин, председник Форума за стратешке студије објашњава да тренутно живимо у најнестабилнијем периоду од Другог светског рата.

“Ових 20 година 21. века се може назвати нестабилним, од 9. септембра, преко светске финансијске кризе 2008. до Арапског пролећа и рата у Сирији па до садашњих дешавања у Авганистану. То се одражава и на економске ресурсе, јер нема економије без политике. Као последицу имамо да је злато неколико пута скупље него пре 20 година. У нестабилним временима цене традиционалних вредности као што је злато скачу. Оно се лако конвертује у новац или неку другу робу. Осим тога, у време нестабилности земље повлаче депозите из иностраних банака где се злато традиционално држи, како би се осигурале да у случају кризе могу да га користе”, напомиње Цветичанин.

У злату 12,6 одсто девизних резерви

Народна банка Србија има 36,7 тона злата вредности 1,8 милијарди долара што је 12,6 одсто девизних резерви земље. Према речима гувернерке НБС Јоргованке Табаковић, просек земаља у развоју је 7,4 одсто, а развијених земаља 19,4 одсто. На питање да ли ће куповати до 50 тона, као што је председник Србије изјавио пре неколико месеци, Табаковић је рекла да “за сада смо задовољни нивоом злата, а размотрићемо прави тренутак за куповину по најбољим ценама” уз коментар да ће та куповина зависити пре свега од потребе да НБС подржи привреду, “јер из привреде произилазе и тражња и радна места и пуњење буџета, а онда онај вишак можете да оставите у злату”.

Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Цене племенитих метала лете у небо

Цене племенитих метала лете у небо

ЛОНДОН – Цена злата попела се данас до новог рекордног нивоа јер пандемија Ковид-19 помрачује …

Цена злата поставила свој апсолутни рекорд – 1.944 долара за унцу

Цена злата поставила свој апсолутни рекорд – 1.944 долара за унцу

* Убризгавање трилиона долара у финансијске системе Сједињених Држава, Европе, Јапана, Кине и других земаља …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *