Грађани Србије се све чешће снабдевају или у суседним земљама или на пијацама. Југ купује од Бугара и Румуна, север од Мађара, Врањанци у Македонији
БЕСПАРИЦА нас опет тера преко границе. Готово читава југоисточна Србија купује бугарску робу, а север Србије пазари мађарску храну. Врањанци воле сухомеснате прерађевине из Македоније, јер су тамо кажу јефтиније и до 30 одсто. За све грађане којима је граница далеко, пијаца све чешће постаје главни центар за набавку намирница.
Тако се на пијаци у Бору све више продаје бугарско уље, по цени од 120 динара по литру, али и шећер, који кошта највише до 85 динара. И у Тимочкој крајини, све више становника се окреће куповини у Бугарској и Румунији, где су основне животне намирнице и до упола јефтиније него код нас.
Врањанци последњих годину дана веће куповине обављају у Македонији, јер кажу да је јефтиније, али и ближе од већих градова у Србији. И туристичке агенције су ту видели свој начин да зараде и у својој понуди имају шопинг туре до оближњег Куманова које је од Врања удаљено свега шездесетак километара. Често роба из Македоније, пре свега деликатес, чоколаде и козметика нађу се и на пијачним тезгама у Врању.
Свим кућним и другим потрепштинама – робом широке потрошње, Краљевчани се снабдевају у локалним самопослугама, али све чешће на пијацама где су цене повољније. По робу до Мађарске, Румуније или Турске одлазе махом шверцери.
Већ дуже време чувени Бувљак у Суботици је главно место за снабдевање житеља готово целог северног дела Војводине. Купује се од игле до локомотиве – сиреви, сухомеснати производи, алкохолна пића, хемикалије, козметика… Роба стиже из Мађарске а цене су скоро упола ниже него у продавницама. Тако је килограм сира траписта око 180, кулен 400, чоколада „милка“ 70 динара…
Шверц свега и свачега, у последње време поготово намирница, цвета у Кикинди, Кањижи, Новом Кнежевцу, Сенти, Чоки и другим околним местима. Шверцери, по уходаној шеми, прате када су у Мађарској продајне акције. Одлазе у Сегедин и у тамошњим великим продајним центрима купују робу за више од 200 евра, знајући да ће им по повратку у Србију мађарски царинци вратити уплаћени ПДВ. Препродавци ту робу нуде по цени која је у просеку за 20 до 30 одсто нижа него у нашим радњама.
У Зрењанину и околини, па чак и у најмањем селу дуж српско-румунске границе, пијачним даном бар један препродавац купцима нуди прехрамбену робу, козметику и кућну хемију, допремљену из супермаркета у Мађарској. Зарада од тога посла многима је овде једини извор прихода.
– Килограм чајне кобасице у Мађарској, уз враћен ПДВ може да се добије за 500 динара, док код нас иде као алва по цени од 750 динара за килограм – каже препродавац робе из Мађарске. – Посао иде одлично, наравно, најпре онима који дуже тргују и који имају сталне купце. Цене на пијацама у Кикинди, Кањижи, Сенти, Новом Кнежевцу и Чоки ниже су у просеку за 20 до 30 одсто. Тезге су затрпане свакојаким артиклима донетим углавном из оближње Мађарске.
Зашто све више Банаћана купује храну, козметику и кућну хемију на пијаци, него у супермаркетима, довољно говори упоређење цена на новој пијаци и у тридесетак метара удаљеном супермаркету. На тезги мађарске виршле коштају 220 динара килограм, док се у супермаркету продају за 400 динара. Конзерва сардине на пијаци је 60, а у оближњој великој трговини је до 26 динара скупља.
Новости
