fbpx
Насловна / Србија / Како смо наше реке претворили у канализацију и отпад
Како смо наше реке претворили у канализацију и отпад 1

Како смо наше реке претворили у канализацију и отпад

Зима са мало падавина, смањен доток река и небрига према природи претворили су реке у канале у којима је много више отпадних вода канализације него дотока. Да ли је загађење језера Врутци опомена природе и повод да се покрене заштита вода?

Речицом Кривајом кроз ужичка и чајетинска села уместо воде тече углавном канализација. Тако је већ годинама, посебно током сушних периода

Некад се из тих река пила вода, сећа се Радован Стојановић, користила се за припрему хлеба, а сада у њој нема ништа живо. И врбе су почеле да се суше.

Драган Стојановић каже да је за време бомбардовања у Криваји пецао рибу: „Ово више није река него септичка јама, смрди и бринем се за своје дете.“

Потоци и реке „окићени“ пластичном амбалажом, непријатни мирис у лето, вода у којој више нема живота, све чешћа су слика у насељима. По правилу, што су брже расла, ницале куће, мале и велике фирме, то су брже нестајале реке.

Бистре планинске воде постоје тамо где готово нема људи. Ђетиња, чак и недавно обогаћена алгама, до Ужица стиже као река. Пошто прими градску канализацију, осим три велике фирме које имају пречистаче, све остало иде у реку, не личи на себе, без обзира на уређено корито и  шеталиште.

Ужице је осамдесетих година направило први пројекат за пречишћавање вода, али централно постројење није направљено и ситуација с реком није сјајна, каже Миладин Пећинар из Еко-фонда Ужице: „Сада се Град задужио 15 милиона евра да почне градњу и тиме би се решио проблем.“

Од насеља у ужичком крају изузетак је Мокра Гора, са 12 километара канализације, осам километара колектора и започетом градњом пречистача. И у неким ужичким селима гради се канализација, али већина отпадних вода иде директно у реке, шуме, ливаде.

Да проблем није само ужички опомињу подаци – деведесет одсто отпадних вода у Србији иде у реке, потпуно се пречишћава само пет одсто, и делимично још толико.

Како наводи проф. Светозар Марјановић из Института за водопривреду „Јарослав Черни“, 95 одсто насеља у Србији има водосистеме, а канализацију нешто више од половине.

„Пошто се највећи део отпадних вода излива директно у природу, неопходно је улагање у инфраструктуру, градња постројења. То није ни лак ни јефтин посао. Процена је да ће трајати наредних двадесет и више година и коштаће 10 до 20 милијарди евра, али једино тако нам реке могу остати чисте“, истиче професор Марјановић.

Нешто кише ових дана само мало поправља ситуацију, али не решава проблем који су Врутци извукли на површину и, ипак, покренули.

[email protected]
+381 31 513 552

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Канализацију у Борчи правите пре метроа и националног стадиона или после? 11

Канализацију у Борчи правите пре метроа и националног стадиона или после?

Председник Србије Александар Вучић непланирано је посетио грађане Борче, у општини Палилули, који су претрпели …

Без подстицаја државе, мале хидроелектране не би ни биле изграђене 12

Без подстицаја државе, мале хидроелектране не би ни биле изграђене

Градска власт у Краљеву одлучила је јуче да више не издаје грађевинске дозволе за градњу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *