Азија

Кина истискује страни бизнис са свог тржишта

Америчке компаније које раде на кинеском тржишту, жале се на дискриминацију од стране локалних власти. У извештају Америчке привредне коморе стоји да више од половине анкетираних компанија изјављује о пристрасној и субјективној примени закона у Кини.

Многе сфере регулисања претерано су концентрисане на стране компаније, истиче Америчка привредна комора. Пре свега то се тиче сфере ИТ, аутомобилске индустрије и других високотехнолошких грана. Тако су кинеске власти иницирале антимонополска истраживања против компанија Microsoft, Qualcomm и Chrysler. Сличне проблеме осећа и европски бизнис у Кини. У августу Европска привредна комора саопштила је да се врши притисак на европске компаније од стране контролних органа. Под антимонополске казнене санкције су доспели Audi, Ag и Daimler AG. Национална комисија за развој и реформе Кине објавила је да аутомобилски концерни треба да исплате у виду казни по 30 милиона евра. Пекинг није заобишао ни јапанске произвођаче аутоделова. Оптужили су их за заверу у циљу повећања цена продукције и казнили са укупно 202 милиона долара.

Кинеске власти одбацују оптужбе за пристрасан однос према страном бизнису. Оне подвлаче да антимонополне провере треба да заштите потрошаче и створе услове за поштену и отворену конкуренцију.

Ипак, многи експерти се придржавају друге тачке гледишта. Они истичу да директна државна инервенција смањује ниво слободне конкуренције, истина, уз ограду: у одређеној етапи заштита националних произвођача у неким сегментима тржишта постаје неопходна мера за развој економије. Кина је очигледно управо ступила у ту етапу. Страни бизнис ће морати да се прилагођава новим правилима игре, тврди експерт Европског института РАН Владислав Белов:

Амерички и европски инвеститори, очигледно, рачунали су да фактори на које су се они ослањали, доносећи одговарајуће инвестиционе одлуке 90-их и 2000-их година, остаће исти. Биће сачувана јефтина радна снага, велико унутрашње тржиште и лојалност власти. Али ради се о томе што Кинези уче од европљана и Американаца не само да производе квалитетну иновациону продукцију, већ позајмљују и вештину лобирања сопствених произвођача.

У последњих неколико деценија напредак кинеске економије у многоме је био осигуран на рачун страних инвестиција. Власти не само да нису ометале долазак страних компанија, већ су им осигуравале и повољне услове за бизнис. Али ради се о томе што за то време, упоредо са страним сектором, активно се развијало и тржиште националних произвођача. Дошао је моменат када су се њихови интереси суочили.

Стране компаније, жалећи се на дискриминацију, прете да ће смањити инвестиције и истичу да Кина може у потпуности да буде лишена статуса привлачног региона за улагање капитала. Између осталог, ово је објективна тенденција. Расте стандард становништва, поскупљује радна снага. Чак локалне компаније све чешће пребацују производњу у „јефтиније“ земље Југоисточне Азије.

Власти Кине су свесне да је модел напретка економије који се базира на страним инвестицијама себе преживео. Нови покретач развоја треба да буде унутрашња потрошња и сектор услуга. У таквим условима кинески протекционизам тешко да има политичку позадину и усмерен је против конкретних земаља или компанија. Једноставно Кина тежи да стимулише извоз сопственог капитала. Зато држава почиње строго да штити националне интересе.

 

Леонид Ковачич, Глас Русије

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!