Чињеница да Кина жели да постане нова глобална суперсила није нешто што би требало да нас изненади. Док се Запад полако гуши у својој похлепи, Кина наставља да откупљује дуг Америке и обезбеђује светске природне ресурсе. Међутим, чини се да је Кина такође прешла са организовања економије и на организовање квалитета свог потомства.
Кинески научници сакупили су ДНК узорке од више од 2.000 најпаметнијих људи на свету и тренутно врше секвенцирање њихових генома у покушају да идентификују алеле које су заслужне за људску интелигенцију и чини се да нису далеко од њиховог откривања.
Када алеле буду идентификоване, скенирање ембриона омогућиће родитељима да изаберу најпаметнији зигот и потенцијално повећају ИQ сваке наредне генерације за 5 до 15 поена.
Еволуциони психолог Џефри Милер један је од 2.000 особа које су донирале свој ДНК.
Новинар магазина Вице решио је да сазна нешто више о овом кинеском програму и томе шта будућност доноси деци у овој земљи.
Да ли Кина има историју бављења еугеником?
Чим је Денг Сјаопинг дошао на власт касних 70-их година прошлог века, померио је фокус са организовања економије на организовање квалитета и квантитета становништва. Током 90-их година почели су да обављају опширна пренатална тестирања у потрази за дефектима код беба уз помоћ ултра звука, а недавно су почели да троше велике количине новца на истраживање људске генетике како би открили који гени чине људе паметнијим.
Шта знате о БГИ Шенжену, центру где се спроводе ова истраживања?
То је највећи центар за генетска истраживања у Кини а мислим и на свету. Научници центра се не баве само људском генетиком већ и генетиком биљака и животиња, заправо свим стварима које би могле да буду релевантне или интересантне за науку.
Да ли контактирате са њима?
Пре пар дана сам добио мејл од њих у ком ме обавештавају да су завршили секвенцирање генома који сам и ја приложио и да ће резултати ускоро бити доступни.
Како је изгледао процес одабира кандидата?
Чини се да су највише били заинтересовани за особе из Европе и Кине. Регрутовање су углавном вршили на научним конференцијама или путем препоруке. Једино је било потребно да докажете да сте заиста паметни колико се прича.
Како ће ово истраживање бити коришћено?
Једном када добијете потребну информацију и оплођено јајашце подељено на ћелије, моћи ћете да извршите тестове на ћелијама како би утврдили потенцијалну интелигенцију особе која ће бити рођена.
Шта то значи обичним људима?
Сваки пар би у теорији могао да у лабораторији оплоди неколико јаја од татине сперме и мајчиних јајашца. Потом, можете да тестирате бројне ембрионе и анализирате који ће од њих најпаметнији. Дете би припадало том пару као и да су га зачели природним путем, али би било најпаметније уколико би они направили 100 деце.
И током неколико генерација могли би експоненцијално да подижете интелигенцију целе нације?
Тачно тако. Чак и ако овај процес појача интелигенцију детета за свега неколико поена, то је огромна разлика у економској продуктивности, компетитивности земље, у начина на који се воде послови и колико је иновативна економија.
Да ли би све ово могло да доведе до нечег злокобнијег?
Овај вид истраживања потенцијално отвара врата за генетски инжењеринг у будућности, али би требало да прође пуно времена како би он постао практичан.
Када би ова анализа ембриона могла да почне да се примењује масовно?
Од употребе технологије до скенирања ембриона могло би да прође пет до десет година, али би могло да прође и свега пар година. Све зависи од тога колико су научници мотивисани.
Да ли би овај процес могао да се понови са другим карактеристикама, физичким изгледом рецимо?
Апсолутно. Заправо, то би било знатно лакше учинити него што је то случај са интелигенцијом. Знамо да интелигенција зависи од великог броја гена, док физичке црте, попут боје очију или косе, зависе од свега пар њих. Ствари попут изгледа тела много је лакше променити, физичка атрактивност би била прилично тешка док карактеристике личност можемо лакше преуредити од интелигенције – колико је неко вредан, импулсиван или либералан.
Како се истраживања других земаља пореде са овим?
Остатак света поприлично заостаје за Кином. Поседујемо идентичне техничке могућности, али они сакупљају податке на знатно већем узорку и знатно брже трансформишу научна открића у државну политику и потрошачку генетику од нас. Уколико погледамо нашу технику и науку, и ми би требало да радимо све ово, али то не радимо.
Зашто не?
Постоје одређени идеолошки проблеми код научника који би сасвим сигурно испливали на површину: „Не би требало да се мешамо у ствари за које је задужена природа, не би требало да се играмо Бога…“ За разлику од нас, у Кини би 95 одсто научника рекло: “Зашто да не, зашто не бисмо учинили децу паметнијом, срећнијом и здравијом!“.
Шта још Кина ради, а ми не?
Кина инвестира велике количине новца у образовање, у креативне процесе учења, стварају системе универзитета и шаљу стотине хиљада студената у Америку и Европу како би видели како наши образовни системи функционишу како би своје школство подигли на тај ниво.
Б92
