Фискални савет оптужио је Републички секретаријат за јавне политике и Националну алијансу за локални економски развој (НАЛЕД) да фаворизује он-лајн фискализацију. Никола Алтипармаков, члан ове институције, истакао је пре два дана да су направљени материјални пропусти којим се фаворизује њихово увођење, а нема озбиљних анализа које показују да ће то повећати пореске приходе. При том, додао је он, увођење он-лајн каса, државу и привреду коштало би неколико десетина милиона евра.
„Политика” је истраживала коме је тај посао у интересу и да ли држава и НАЛЕД некоме намештају зараду са он-лајн фискалним касама.
Све је почело крајем децембра када је влада усвојила Национални програм за сузбијање сиве економије, који предвиђа смањење удела сиве економије за пет одсто бруто домаћег производа (БДП), као и повећање пореских прихода за 20 милијарди динара. Представљању овог програма, 23. децембра у Палати Србије присуствовао је и премијер Александар Вучић. Том приликом председник владе захвалио је НАЛЕД-у на стручној подршци у изради тог програма и рекао да је допринос ове организације велики.
За Николу Алтипармакова, члана Фискалног савета, спорна је управо чињеница да приватна асоцијација, у којој седе привредници, доноси националну стратегију. То није пракса у другим државама, рекао је Алтипармаков.
У извештају Фискалног савета пише да је активно учешће НАЛЕД-а спорно и са становишта јавног интереса, јер је реч о организацији приватних компанија чији се интереси и професионална експертиза не поклапају нужно са јавним
интересима Републике Србије. Додају и то да је Фискални савет још у јуну прошле године ауторима програма доставио интерне коментаре и критике на радну верзију документа, али да они нису уважени.
Фискални савет, чија је, иначе, законска обавеза да оцењују званична документа која имају ефекат на буџет, негативно је оценио овај програм за сузбијање сиве економије.
– Програм је непотребан и контрапродуктиван јер су га развијале ненадлежне и некомпетентне институције. Републички секретаријат за јавне политике не бави се порезима и сивом економијом, а НАЛЕД је асоцијација привредника – казао је Алтипармаков.
Фискални савет не види на који начин би увођење он-лајн фискалних каса повећало пореске приходе за 20 милијарди динара.
– Истраживали смо шта се након увођење он-лајн каса догодило у Хрватској и закључили да то није утицало на повећање пореских прихода. И пре и после увођења порески приходи износили су 40 милиона куна – рекао је Алтипармаков.
Када је о материјалним грешкама реч, Фискални савет је установио да се потцењују трошкови набавке нове опреме,
па је тако процењено да набавка софтвера кошта 50 милиона евра, док набавка хардвера није предвиђена. Такође, као један од аргумената наводе се и велики трошкови оправке постојећих фискалних каса на даљинско очитавање, док се не рачуна са тим да ће и нови уређаји морати да се сервисирају. Као да се компјутери уопште не кваре – рекао је Алтипармаков.
Иако је неспорно да би држава за набавку он-лајн фискалних каса морала да распише тендер на ком би победио најбољи понуђач, несумњиво је да би на овом послу зарадио ИТ сектор. Из Републичког секретаријата за јавне политике нису одговорили на питања „Политике”.
Владан Атанасијевић, некадашњи председник управног одбора НАЛЕД-а и бивши директор компаније „Асеко” у кратком телефонском разговору за „Политику” негирао је да је било ко фаворизован и да се било коме намештао посао. Атанасијевић је сада, иначе, запослен у „Комтрејду”.
Компанија „Пеxим”, која је пре неколико година интегрисана у „Асеко”, радила је софтвере за Пореску управу. Атанасијевића смо питали да ли је он лично, или било ко из НАЛЕД-а, имао интерес да фаворизујете он-лајн фискализацију. Обећао је да ће данас доставити одговоре „Политици”.
НАЛЕД: Никога нисмо фаворизовали
Не интересује нас која ће компанија инсталирати нови систем, очекујемо да Пореска управа распише отворени тендер и изабере најбољег и најповољнијег понуђача, кажу у НАЛЕД-у у одговору „Политици”.Скрећу пажњу на чињеницу да подаци Пореске управе указују да само 40 одсто привредних субјеката у Србији има фискалну касу, а да мање од половине тих каса шаље редовно податке о промету. Истичу да су у оквиру Националног програма за сузбијање сиве економије предложили проширење обухвата фискализације као механизма повећања прихода од ПДВ-а, а потом и да се размотри могућност увођења он-лајн каса као помоћ и директна подршка Пореској управи да кроз анализу ризика, и са постојећим бројем инспектора, ефикасније спроводи надзор издавања фискалних рачуна.„Реч је о далеко квалитетнијем систему (сличан систем већ функционише у Хрватској) у односу на постојећи који је застарео. Анализу трошкова и користи за увођење он-лајн каса радила је посебна радна групаМинистарства финансија и Пореске управе у којој НАЛЕД није учествовао и која је донела закључак да би требало увести он-лајн касе, а почетну анализу урадио је Републички секретаријат за јавне политике као владина институција. Фискални савет је доставио коментаре на ту анализу и Национални програм које су НАЛЕД и РСЈП, као координатори израде програма, интегрисали у текст”, истичу у овој асоцијацији.Додају да су Министарство финансија и Пореска управа све времебили укључени у процес израде Националног програма за сузбијање сивеекономије, а стручну подршку дали су кључни стручњаци из привредеокупљени у НАЛЕД-у, као и међународна заједница.
А. Т.
Аутор: Аница Телесковић, Политика
Фото Ж. Јовановић
