У уторак увече, вође талибана слетеле су у Кандахар, своје традиционално упориште, а међу њима је био и Абдул Гани Барадар, политички лидер овог покрета и један од његових оснивача.
Многи сматрају да ће постати следећи председник Авганистана, за шта има обострано одличне препоруке – суоснивач је талибана и потписник споразума у Дохи са САД.
Од младости је био близак пријатељ оснивача талибаског покрета Мохамеда Мула Омара, који му је дао надимак Барадар – брат. Наводно су били и пашенози – оженили су две сестре.
Према другој верзији Барадар је Омаров зет, пошто је оженио његову сестру.
Рођен је 1968. године у селу Дех Рахвод у провинцији Урузган. Припада најбројнијем паштунском племену Дурани.
Борио се током 1980-их против совјетске окупације, раме уз раме са пријатељем Мула Омаром, чији је заменик био у јединици муџахедина. Након совјетског повлачења 1989. Барадар и Мула Омар су основали медресу, верску школу у Кандахару, а деведесетих година и талибане.
Током владавине талибана (1996-2001), Барадар је био на разним положајима. Наводно је био гувернер провинција Херат и Нимруз, командант корпуса за западни Авганистан.
Документ Стејт департмента наводи га као бившег заменика начелника штаба војске и команданта Централног армијског корпуса у Кабулу, док Интерпол наводи да је био заменик талибанског министра одбране.
Борио се против америчке интервенције 2001. године и Северне алијансе авганистанских муџахедина који су се борили против талибана и били на страни САД и западних снага.
Према писању Њузвика, новембра 2001. када су талибанске снаге „прегажене“, спасио је пријатеља и лидера Мула Омара, за кога се веровало да је рањен или чак убијен. Ставио га је на мотор који је Барадар возио и одвезао на сигурно, у планине.
Према извештају холандске новинарка Бете Дам, Барадар је спасио живот и каснијем каснијем председнику Авганистана Хамиду Карзаију, када је дошао у Авганистан да предводи антиталибанске снаге.
Заробљен је у Пакистану 2010. Према једној верзији заробила га је ЦИА, а другој пакистански специјалци. У затвору је био наредних осам година. Пуштен је октобра 2018. на захтев САД и настанио се у Катару. Американци су с правом полагали у њега велике наде, што је потврдио учешћем у преговорима талибана и САД у Дохи са администрацијом тадашњег председника Доналда Трампа.
Не само да је био пресудно важан преговарач међу талибанима у потписивању споразума са САД о повлачењу из Авганистана фебруара 2020. већ је разговарао и са председником Трампом.
Свестан грешака претходне талибанске власти, Барадар је још 2009. од талибанских бораца тражио да се потруде да освоје умове и срца Авганистанаца. Написао је и „кодекс понашања“, који се фокусирао на смањење цивилних жртава. Многи у тај нови талибански кодекс сумњају.
Данас.рс
