fbpx
Насловна / Србија / Економија / Ко је одобрио кредите, тај нека проблем и реши

Ко је одобрио кредите, тај нека проблем и реши

Београд – Банкарски сектор Србије муку мучи с тешко наплативим потраживањима. Истина, ове године се ниво НПЛ зајмова смањио и сада је нешто око 20 одсто.

Банкари су се често жалили на тај проблем, а Влада Србије и Народна банка донеле су и стратегију за његово решавање. Али, проблем је остао. Банкари кажу да због високог нивоа НПЛ-ова не могу адекватно да прате финансијске пројекте који обећавају и све више и сами траже решење проблема.

„Сматрам да се код нас и превише пажње обраћа на НПЛ зајмове“, каже професор Економског факултета у Београду др Ђорђе Ђукић.

„Банке у Србији су хиперликвидне. Зато сви пројекти за које њихови тимови процене да су рентабилни лако могу добити кредит и уредно га сервисирати. Нажалост, мало је таквих компанија. Заблуда је да обим НПЛ-оова спречава банке да знатније повећавају обим нових зајмова. Сем две банке које су код нас државне, све остале су у приватном власништву, па нека акционари решавају проблем НПЛ-ова. Зна се како се то ради: продајом НПЛ-ова овлашћеним институцијама или наплатом о којој треба да се старају одељења за проблематичне пласмане у самим банкама. Нема разлога да се држава тиме бави. Посебно ако се зна како су порески обезници – а то смо сви ми – прошли када су гашене пропале државне банке и једна приватна претходних година. Тада је настао трошак од око милијарду евра. Сви ми то плаћамо и још ћемо то дуго чинити.“

Ђукић објашњава да су ти тешко наплативи кредит настали јер су банке, пре избијања глобалне кризе, лоше процениле послове у компанијама које су кредитирале, затим нису обратиле пажњу на квалитет инструмената обезбеђења. Тим одлукама кумовала је често нестручност људи који су били у управама банака и доносили одлуке. Многе од њих је у државним банкама именовала баш сама држава. Тако је Србија с око 20 одсто НПЛ-ова, осим што они сада бележе тенденцију пада, најлошија у региону.

„Банке код нас тај проблем великим делом решавају саме. Продају те кредите фондовима када процене да им то одговара. Не треба заборавити да је део тих кредита обезбеђен хипотеком над имовином. Њеним активирањем и продајом такође се намирује део ненаплаћених а доспелих рата“, објашњава Ђукић, наглашавајући да банке оно што не зараде на кредитима надокнађују пласманима у државне хартије од вредности.

„Део профита остварују драстичним смањивањем камата на штедњу. Тако су смањиле своје трошкове јер су камате на депозите у појединим банкама драстично смањене, а негде чак и укинуте. Извесно је да ће се то банкама вратити као бумеранг јер штедише које имају нешто веће суме новца повлаче улоге и стављају их у сламарице или, чешће, купују некретнине. А то је у овом тренутку несигурна инвестиција са становишта добити јер не знамо колико ће криза још трајати.“

Ђукић наглашава да без значајнијег повећања стопе раста бруто друштвеног производа и реалног раста плата, неће бити значајнијег повећања кредитне активности банака на средњи рок.

Наплата и продаја

Председник Извршног одбора НЛБ банке Бранко Грегановић каже да је код њих ниво НПЛ-ова доста испод просека на тржишту.

„Циљ нам је да наставимо тренд њиховог снижавања у нашем портфолију“, каже Грегановић.

„То радимо уз одговарајући приступ процени ризика, што доприноси квалитету нових пласмана. С друге стране, смањујемо ниво НПЛ-ова наплатом и продајом потраживања.“

Он наглашава да проблем лоших кредита није настао преко ноћи, те да ће за решење требати још времена, али и да је у Србији на том пољу направљен приличан помак. Томе су допринеле мере Владе и НБС-а.

Душанка Вујошевић, Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Влада: Нове гаранције Србијагасу за кредит

1 (2) Влада Србије усвојила је рпедлог закона о давању гаранција за измирење обавеза Србијагаса …

„Дужнички цунами“ – америчке компаније узимају кредите рекордном брзином

5 (1) Светске корпорације су у року од недељу дана позајмиле 150 милијарди долара, чиме …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *