Ко се то у Србији игра Илије Чворовића?

0
(0)

Након вести о прислушкивању државног врха Србије у медијима се појавила и информација Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) да је у радарском систему за одбрану од града на 16 контролисаних објеката открио око 430 антенских и других комуникационих уређаја непознатих власника и нејасног порекла.

Овлашћена комисија закључила је, како се наводи у анализи РХМЗ, да на већини објеката нису пронађени писани трагови о датумима монтирања, сервисирања нити намене већине пронађених уређаја.

Од деведесетих година, многе личности у Србији, посебно с политицке сцене у Србији, тврдиле су да су прислушкиване, а вероватно најдоследнији у том смислу био је Вук Драшковић, као опозициони лидер деведесетих.

Председник Социјалдемократске уније и народни посланик Жарко Кораћ оптужио је, 2005. године, БИА због прислушкивања народних посланика, новинара, али и неких опозиционих политичара.

Кораћ је тврдио да су без судског налога прислушкиване 22 особе „противници режима“.

О наводном прислушкивању посланика вођена је 2005. године у Скупштини Србије расправа, па је тада актуелни шеф БИА Раде Булатовић, одговарајући на посланичка питања и спекулације да је БИА наредила и спровела прислушкивање 250 посланика, рекао да то није истина: „БИА није прислушкивала ни једног, а камоли 250 посланика“.

На питање посланика да ли је тачно да у Србији постоје неформалне групе које располажу опремом за прислушкивање, Булатовић је одговорио да је тачно да је та опрема комерцијалне природе и да се може набавити.

Он је међутим нагласио да БИА не може да штити грађане од прислушкивања њихових пословних информација, већ да је њен посао да штити државни интерес.

Бањалучке „Независне“ објавиле су јула 2003. детаље из биографије негдашњег саветника премијера Србије за безбедност Зорана Јањушевића.

Он је, наводи тај лист, 1992. године, после понуде МУП-у Србије да им прода нови апарат за прислушкивање телефакса био ухапшен у Београду.

По другој верзији није било хапшења и извесно је да је Јањусевиц МУП-у Србије продао најмодернији компјутерски програм за прислушкивање разговора са иностранством, који је наводно БиХ пре ратова деведесетих развила у сарадњи са Словенијом.

Како је тада наведено за тај софтверски програм постајало је уверење да је уништен након боравка специјалне полиције РС у објекту школе МУП-а на Врацама.

Тадашњи лидер Г17 плус Мирољуб Лабус прозвао је јула 2003. Јањушевића као „фактичког шефа Дрзавне безбедности“.

„Он управља Државном безбедношћу. Управљао је и у време док је премијер био Зоран Ђинђић, а и данас то ради“, рекао је Лабус.

Када је тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница јуна 2002. сменио начелника генералштаба ВЈ Небојшу Павковића, овај је одлуку о смени првобитно одбио, улажући жалбу Уставном суду СРЈ и другим институцијама, а затим је изјавио да је смењен зато што је јуна 2001. одбио Коштуничино наређење да Војска упадне у Биро за комуникације Владе Републике Србије, одакле је, како је овај тврдио, био прислушкиван. Анкетни одбор Народне скупштине Србије касније је закључио да таквог прислушкивања није било, као и да су Коштуница и његови саветници оваквим наређењем прекршили Устав.

Софистицирана опрема за илегално прислушкивање користи се данас у најразличитије сврхе, од полагања испита, па до индустријске шпијунаже, што несумњиво значи да су могућности за такозване „крупне играче“ неисцрпне.

Када је маја 2011. ухапшен Ратко Младић прву информацију о томе објавио је интернет портал загребачког Јутарњег листа, на основу чега су се појавиле шпекулације да су хрватски медији то сазнали прислушкивањем комуникације Владимира Вукчевића, што је он негирао.

Недавно је градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић лидер странке „Заједно за Шумадију“, након вишенедељног сукоба са челницима полиције у том граду поднео и кривичну пријаву против њих наводећи као један од проблема и прислушкивање.

Јуна ове године заштитник права грађана Саша Јанковић изјавио је да се број задирања у приватне Интернет и телефонске комуникације грађана од стране служби безбедности мери цифром од више хиљада.

Јанковић је тада рекао да он и повереник за информације Родољуб Шабић редовно добијају информације о броју случајева у којима су службе безбедности надзирале телефонске и Интернет комуникације грађана.

По Јанковићевим речима „прелиминарни резултати су више него забрињавајући“.

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Полиција у центру Београда противзаконито блокирала Православну литију

4.5 (24) Београдска полиција је данас по ко зна који пут чинећи кривична дела и …

„Државне тајне“ све мање тајна, с ким се још чуо Вучић и зашто то крије…

4.5 (13) Из дана у дан нови детаљи у афери „прислушкивање“. Државне тајне, најпре је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend