Kо су прави власници банака?

Kо су прави власници банака?

Стручњаци кажу да би уместо кастоди рачуна требало видети ко стоји иза оф-шор компанија као деоничара

Нови гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић намерила је да сазна ко су прави власници домаћих банака. Тако овдашња финансијска јавност тумачи јучерашњи захтев централне банке од искључиво домаћих банака да јој у најкраћем року доставе податке о броју и идентитету свих правних и физичких лица која се налазе иза кастоди рачуна. Другим речима, централна банка жели да зна да ли неко, преко повезаних лица, има више акционарског капитала банке него што је то пријавио. Јер, према нашим прописима за власнички удео већи од 4,99 одсто потребна је дозвола Народне банке.

– Код одређеног броја банака примећено је знатно учешће кастоди рачуна. НБС је Привредној банци АД – Београд, Чачанској банци, Комерцијалној банци, ЈУБМЕС и АИК банци упутила захтев да јој најкасније до 31. августа 2012, доставе податке о броју и идентитету свих правних и физичких лица која се налазе иза постојећих кастоди рачуна, као и о њиховом појединачном учешћу у укупном акционарском капиталу. Циљ је да се повећа транспарентност такве врсте удела у банкама – навела је јуче централна банка.

Они су такође, како су саопштили, започели и „непосредну контролу бонитета и законитости пословања са аспекта управљања ризицима у Развојној банци Војводине, која је у протеклом периоду користила у значајној мери државну помоћ”.

Народној банци, међутим, као да не боде очи Универзал банка, јер ње нема на списку, а она је специфична по томе што уопште нема акционара који има више од 4,99 одсто капитала. Поред егзотичних имена ту су Делта, Фармаком, АИК банка, Беохемија…

Владан Ђорђевић, председник Извршног одбора АИК банке, потврђује да се на списку акционара налазе друге банке са кастоди рачунима.

– Реч је о кастоди рачунима купаца наших акција који су отворени код других банака, пре свега код банака са већинским страним капиталом. Ми ћемо НБС доставити информацију о свим кастоди рачунима који су у власничкој структури банке, а тражићемо од банака где су отворени да доставе податке која је власничка структура кастоди рачуна, каже Ђорђевић додајући да ту нема ништа спорно.

Иначе, у првих 15 акционара по вредности акцијског капитала у овој банци три пута се појављује Уникредит банка кастоди рачун – на трећем, осмом и деветом месту по вредности акција с уделом од седам, 3,2 и 3,1 одсто вредности капитала. Највећи појединачни акционар ове банке је грчка АТЕ банка с 20 одсто удела. У Комерцијалној банци, у којој су највећи акционари држава Србија и ЕБРД, међу првих 15 акционара има четири кастоди рачуна и то по два Уникредит и Ерсте банке. У Привредној банци Београд је, међу првих 15, пет кастоди рачуна банака, у Чачанској банци три, у ЈУБМЕС два.

 Ненад Гујаничић, брокер Синтеза Инвест групе сматра да НБС овим захтевом неће погодити мету.

– Истраживање кастоди рачуна неће дати некакав значајан допринос надгледању и контроли банкарског система, јер се иза тих рачуна махом налазе инострани инвестициони фондови који ову врсту услуге користе, јер им је технички много једноставније да тргују на берзи. Кудикамо би било смисленије проверавати ко стоји иза оф-шор компанија и да ли међу њима постоји повезаност која даје у власништву више од пет одсто акција – каже Гујаничић.

По њему, власничка структура банака је битна за квалитет рада банака, а то је најупечатљивије на примерима државних банака у којима се овај власник махом није ваљано старао о својој имовини што је уобичајено за државу у улози предузетника.

Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије каже да није ништа спорно што НБС жели транспарентност власништва у банкама у ова, по банкарски сектор, турбулентна времена.

– Међутим, то што је неки инвеститор иза кастоди рачуна купио акције само по себи не значи да се ради о било каквој шпекулацији или повезаном власништву – каже Грубишић.

Несумњиво због случаја Агробанке Народна банка је јуче навела и да ће, уз континуирано праћење финансијског стања и перформанси свих банака у систему и планиране непосредне контроле, додатно интензивирати контролу у свим банкама у којима је присутан одређени ниво кредитних ризика и у којима структура власништва може да иницира проблеме у контроли рада управних и извршних одбора од стране власника, односно акционара.

 – Контрола бонитета и законитости пословања банке, пре свега са аспекта идентификације и процене ризика којима се банке излажу, обухвата и контролу правилности извршене класификације потраживања од стране банке и по том основу издвојене посебне резерве за процењене губитке, што посредно утиче на капитал и друге показатеље пословања банке

———————————————-

Шта је кастоди рачун

Кастоди рачун отвара банка у име клијента, који му омогућава ефикаснији наступ на неком тржишту капитала. Банка која отвара кастоди рачун нуди клијенту разне врсте услуга, као што су брига о портфељу акција (заступање на скупштини, укњижавање дивиденди и сл.), лакши трансфер новца за трговање итд.

 

Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Јоргованка Табаковић: Често питам Вучића да ли га је српски народ достојан

Јоргованка Табаковић: Често питам Вучића да ли га је српски народ достојан

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да је њена одлука да се …

Никезић: НБС је омогућио страним банкама (лихварима) да народу скидају кожу са леђа

Никезић: НБС је омогућио страним банкама (лихварима) да народу скидају кожу са леђа

Иако сте прошле године објавили књигу претенциозног наслова: „Моји одговори – прилог историји банкарства Србије …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *