Ко све тражи никл по Србији?

Београд — Четири компаније добиле су одобрења за испитивање руде никла на пет локација у Србији које нису у зонама заштићене природе, пише “Данас”.

Завод за заштиту природе одбио је захтев фирме Србија никл која је тражила дозволу за истраживање у парку природе Мокра гора, где је забрањено свако нарушавање амбијента.

Ипак, за пет других захтева које су поднеле четири фирме, прописао је услове под којима је могуће истраживање јер се радило о подручјима која нису под заштитом, сазнаје “Данас”.

Истраживања налазишта ове руде је до сада изазвало бурна реаговања становника на подручјима за које су додељене дозволе, а додатно су реакције настале у стручној јавности након најава министра природних ресурса, рударства и просторног планирања Милана Бачевића да ће се нови Закон о рударству наћи пред посланицима Скупштине Србије до краја године. 

Наиме, доношење новог закона управо се везује за либералније услове под којима би могло да се уђе у истраживања, а касније и експлоатацију никла, који јесте доста скуп метал на берзи, али је, такође, његово вађење изузетно штетно за околину. 

Министар Бачевић је образложио да тај закон треба да отклони евентуалне неспоразуме у будућности, које су произвели постојећи закони. 

Као пример неспоразума, Бачевић је навео управо спорења у јавности око истраживања никла на територији Трстеника, за које је рекао да није штетно по околину и да се обавља “по потпуно истом поступку као истраживање воде“. 

Међутим, брзину којом ће нови Закон о рударству ући у скупштинску процедуру еколози и професори рударства тумаче на различите начине. Сагласни су у томе да је позадина везана за истраживање никла, што је потврдио и министар Бачевић. 

У нацрту новог Закона у рударству у члану 6 пише: “На подручју које представља заштићени простор природе… извођење геолошких истраживања и/или експлоатације минералних сировина и других геолошких ресурса, могуће је вршити само под условима који се односе на ту врсту објеката и радова и прописима којима су утврђени услови у погледу безбедности и здравља на раду, заштите од пожара и експлозије…“ 

Ова одредба у потпуној је супротности са Законом о заштити природе, у којем се наводи да је експлоатација у све три категорије заштићених природних добара – забрањена. 

“Недопустиво је да се истраживање и експлоатација нађу у истој реченици. То су потпуно различите ствари. Истраживање никла јесте безбедно, међутим, експлоатација је и те како штетна по животну средину”, тврде еколози, који сматрају да се нови Закон о рударству доноси управо зато да би укинуо одредбе Закона о заштити природе, који забрањује експлоатацију било којих руда на заштићеним природним добрима. 

С друге стране, извори листа “Данас” тврде и да се у позадини приче о никлу, права “битка“ води заправо око начина утврђивања рудне ренте. 

Она је према садашњим одредбама била фиксна, док би по новом предлогу закона требало да се утврђује сваке године. Истина је да такво решење, на краћи рок, одговара свакој актуелној власти, јер јој омогућава да од оних који експлоатишу неки ресурс захвати колико јој је потребно. 

Међутим, стручњаци указују да би то унело неизвесност у пословање, што је за озбиљне компаније разлог да не дођу на тржиште Србије. 

Предочава се и да припреме за експлоатацију неког налазишта трају између пет и седам година а подразумевају и високе трошкове и специјализовану опрему, па у инвестицију нико неће да уђе ако не може да управља трошковима на дуги рок. 

Фирме које се баве истраживањем, пак, на добитку су и самим чином добијања дозволе, јер ако држава одлучи да утврђене резерве не експлоатише, она је дужна да надокнади трошкове испитивања лежишта. 

То значи и да ће Србија никл, о коме се у овом случају највише говори, чак и у случају да не добије дозволу за експлоатацију откривене резерве руде, наплатити свој рад. 

У сваком случају извесно је да ће бити на добитку, јер нису кренули “од нуле“ с обзиром да су локације на којима би могло бити те руде утврђене још у прелиминарним истраживањима из 60-их година прошлог века. 

Председник општине Трстеник Мирослав Алексић изјавио је да министар Милан Бачевић константно избегава одговоре на постављена питања у вези са истраживањем и експлоатацијом руде никла и врши замену теза. 

“Општина Трстеник није добила ниједан одговор на дописе које је у протеклих 20 дана упутила Министарству природних ресурса, што и те како говори о односу Министарства према локалној самоуправи и њеним становницима. Без иједног јединог аргумента зашто некоме дајемо да врши истраживање руде никла у циљу експлоатације, министар покушава да са позиције силе и моћи уништи централни део Србије, где на подручју од Крушевца до Краљева живи 300.000 људи“, истакао је Алексић.

Истраживачи под лупом АПР-а

Фирма ЦММ – Цонсолидатед Минес анд Металс основана је неколико дана после Србија никла, власник је Цонсолидадед Ницел минес из Велике Британије, директор је 28-годишњи Матија Божовић, који је и једини запослени, а пословни приход од 52.000 динара није могао да покрије расходе па је губитак 1,8 милиона динара. Дозвола је дата за вишегодишња детаљна геолошка истраживања гвожђа, никла и пратећих метала у лежиштима Липовац, Коларевићи и Бучје, у општинама Аранђеловац и Топола.
Домаћа фирма Шумадија минерали, основана као доо са улогом од 500 евра такође 2010. али у августу, има једног запосленог, директор је Радош Илинчић а у минусу је скромних 159.000 док пословни приход није имала. Добила је дозволу за истраживање за исто подручје као и ЦММ.