16. новембра 1914. почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла аустроугарску армију.
Пошто су агресори окупирали Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију, починивши масовне ратне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије – које су се нашле у наизглед безизлазном положају – у силовитом контраудару су током вишедневних жестоких окршаја потпуно разбиле непријатеља и до 15. децембра 1914. истерале из Србије последњег аустроугарског војника.
Током битке погинуло је више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја. Изузетне заслуге за победу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила одлучујући пробој на Сувобору.
