Београд – Бивши радници Београдске конфекције, познатог „Бека“, у понедељак 12. фебруара обележиће пуних 15 година стечаја своје некадашње фирме. Окупиће се пред зградом Владе Србије како би подсетили надлежне да 4.500 акционара, односно њихових наследника, још чекају свој новац.
У 16. годину улазе, баш као и неколико претходних пута, уверени да ће она означити коначан расплет. Стечајни управник Михајло Коруга верује да има изгледа да се ове године одржи и завршно рочиште.
„Беко“ је своје повериоце исплатио још 2009. године. На рачуну има орочених 29 милиона евра и још непродате имовине. Од окончања стечаја га, међутим, деле вишегодишње парнице.
„Воде се укупно четири спора“, објашњава Златко Кунштек, председник удружења УВА „Беко“. – Од тога је „Беко“ тужен у три случаја. У случају у коме нас тужи Министарство одбране, ми смо очекивали да ће 22. јануара бити коначно рочиште. Судија је, међутим, тражио додатна документа, тако да је ново, а ми се надамо и коначно рочиште заказано за 1. март. Још два спора водимо пред Врховним касационим судом, и оба би требало да добијемо, а и назире им се крај. У четвртом спору „Беко“ тужи, тако да он није битан за стечај. Од 4.535 радника, половина је чекајући свој новац преминула.
Поред Министарства одбране, „Беко“ се спори са бившим купцем, грчком „Ламбдом“. У оба случаја је пресуђено у корист „Бека“, али је један у поступку жалбе, а други преиспитивања. Споре се и са једном фирмом из Босне и Херцегодине.
„Очекујемо правоснажну пресуду у спору с Министарством одбране и верујем да би она могла да буде донета до краја априла“, каже Михајло Коруга. – Та пресуда је кључна за даљи ток. Ми не можемо да прејудицирамо каква ће одлука бити, али би ускоро могли да се стекну услови за заказивање завршног рочишта. Имамо још два спора и у току су ревизије. И када се стекну услови, треба имати на уму да је реч о 4.500 акционара и да ће заказивање и одржавање завршног рочишта трајати сигурно од месец и по до два месеца.
Уморни од одлагања
Мањински акционари „Бека“ уморни су од чекања. Покушали су да расплет убрзају протестима, шетњама…
„Не могу више да чекам“, искрена је Рада Грковић. „Имам 80 година, не могу више ни да шетам, ни да идем на Калемегдан, нити пред Владу Србије. Мислили смо да ће сад у јануару да се оконча спор, али је агонија настављена. У тој фабрици сам радила 35 година, од своје 15. године. А старост ми прође у чекању свог новца“.
С. Булатовић, Новости
