fbpx
Насловна / Србија / Економија / Крагујевац пред банкротом, Београд презадужен
Крагујевац пред банкротом, Београд презадужен 1

Крагујевац пред банкротом, Београд презадужен

Таман када се ситуација у републичкој каси стабилизовала, јавни дуг почео да пада, а дефицит се значајно смањио, грчки сценарио изгледа прети локалним благајнама.

Према оцени Фискалног савета, тренутно је то највећи проблем српских јавних финансија у чије решавање би влада морала хитно да се укључи.

– Крагујевац ће ускоро банкротирати ако не примени радикалну фискалну консолидацију, коју неће моћи да спроведе без ангажовања републике. И то не тако што ће држава из буџета да гаси пожар одобравањем средства из буџетске резерве, већ ће република у наредном периоду морати да има улогу квази ММФ-а. Па ће тако морати и да, на пример, сугерише овом граду да повећа порез на имовину – каже Петровић.

Он додаје да део одговорности за тешку ситуацију у овом граду сноси и република, јер је изостала било каква реакција на чињеницу да су на крају 2014. године доцње достигле четири милијарде динара, што је скоро цео годишњи буџет.

– Министарства финансија и привреде читаву деценију толеришу то што Крагујевац не плаћа обавезе, гомила дугове, усваја нереалне буџете, има јавно-комунална предузећа која нерационално послују – оцењује Петровић.

Крагујевац пред банкротом, Београд презадужен 2

Крагујевац је можда најгори, али нажалост није једини лош пример када је о локалним финансијама реч. Буџет Ниша је неодржив и у дефициту, а кашњења у плаћањима достижу три милијарде динара. То чини трећину годишњег буџета града.

Град Београд је презадужен, оцењује се у анализи Фискалног савета. Укупан дуг чини чак 65 одсто престоничких прихода, упозоравају.

Да је локал, после републичких јавних предузећа, друга темпирана бомба јавних финансија показује и податак да су укупни дугови и доцње градова, општина и неуспешних јавно-комуналних предузећа достигли 1,2 милијарде динара. То је знатно више од укупног задужења ЕПС-а, или „Србијагаса”, на пример.

Такође, око 200 милиона евра годишње одлива се на нерационалне субвенције. То чини 10 одсто буџета.

– Тај износ је већи од субвенција за „Железницу” и „Ресавицу” заједно. Док је фокус реформи био на јавним предузећима, и док су оне и део програма са ММФ-ом, испоставило се да је на локалу и у јавно-комуналним предузећима ситуација много озбиљнија. Због тога ћемо ми резултате ове анализе представити и Фонду – оценио је Павле Петровић.

Као посебан изазов он види решавање проблема у пословању престоничког Градског саобраћајног предузећа.

– Буџет Београда од наплате карата годишње приходује 10 милијарди, а трошкови су око 24 милијарде динара. Тај износ престоница покрива субвенцијама. О коликим парама је реч говори и податак да „Железница”, највећи корисник републичких субвенција, добија исто толико новца. Решавање проблема градског превоза у Београду биће тежак професионални, социјални и политички изазов, јер је ова компанија поприлично дарежљива када је реч о повластицама за бесплатан превоз, на пример – закључује Петровић.

Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Европске земље на рубу банкрота 12

Европске земље на рубу банкрота

На основу показатеља тока капитала еврозоне, следи да ће дуг Италије Европској централној банци овог …

Напредни идиоти довели Радио телевизију Војводине на корак до банкрота! 13

Напредни идиоти довели Радио телевизију Војводине на корак до банкрота!

Губитак Радио-телевизије Војводина у 2017. години износио је 131 милион динара, а укупна дуговања у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *