Таман када се ситуација у републичкој каси стабилизовала, јавни дуг почео да пада, а дефицит се значајно смањио, грчки сценарио изгледа прети локалним благајнама.
Према оцени Фискалног савета, тренутно је то највећи проблем српских јавних финансија у чије решавање би влада морала хитно да се укључи.
– Крагујевац ће ускоро банкротирати ако не примени радикалну фискалну консолидацију, коју неће моћи да спроведе без ангажовања републике. И то не тако што ће држава из буџета да гаси пожар одобравањем средства из буџетске резерве, већ ће република у наредном периоду морати да има улогу квази ММФ-а. Па ће тако морати и да, на пример, сугерише овом граду да повећа порез на имовину – каже Петровић.
Он додаје да део одговорности за тешку ситуацију у овом граду сноси и република, јер је изостала било каква реакција на чињеницу да су на крају 2014. године доцње достигле четири милијарде динара, што је скоро цео годишњи буџет.
– Министарства финансија и привреде читаву деценију толеришу то што Крагујевац не плаћа обавезе, гомила дугове, усваја нереалне буџете, има јавно-комунална предузећа која нерационално послују – оцењује Петровић.
Крагујевац је можда најгори, али нажалост није једини лош пример када је о локалним финансијама реч. Буџет Ниша је неодржив и у дефициту, а кашњења у плаћањима достижу три милијарде динара. То чини трећину годишњег буџета града.
Град Београд је презадужен, оцењује се у анализи Фискалног савета. Укупан дуг чини чак 65 одсто престоничких прихода, упозоравају.
Да је локал, после републичких јавних предузећа, друга темпирана бомба јавних финансија показује и податак да су укупни дугови и доцње градова, општина и неуспешних јавно-комуналних предузећа достигли 1,2 милијарде динара. То је знатно више од укупног задужења ЕПС-а, или „Србијагаса”, на пример.
Такође, око 200 милиона евра годишње одлива се на нерационалне субвенције. То чини 10 одсто буџета.
– Тај износ је већи од субвенција за „Железницу” и „Ресавицу” заједно. Док је фокус реформи био на јавним предузећима, и док су оне и део програма са ММФ-ом, испоставило се да је на локалу и у јавно-комуналним предузећима ситуација много озбиљнија. Због тога ћемо ми резултате ове анализе представити и Фонду – оценио је Павле Петровић.
Као посебан изазов он види решавање проблема у пословању престоничког Градског саобраћајног предузећа.
– Буџет Београда од наплате карата годишње приходује 10 милијарди, а трошкови су око 24 милијарде динара. Тај износ престоница покрива субвенцијама. О коликим парама је реч говори и податак да „Железница”, највећи корисник републичких субвенција, добија исто толико новца. Решавање проблема градског превоза у Београду биће тежак професионални, социјални и политички изазов, јер је ова компанија поприлично дарежљива када је реч о повластицама за бесплатан превоз, на пример – закључује Петровић.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
