Крах Ирака биће за Американце гори од 11. септембра

САД су Ирак препустиле судбини на исти начин на који су то урадиле са Авганистаном. Када се ускоро америчке трупе повуку из Авганистана – тамо ће се догодити све исто што и у Ираку, а може бити и горе. Зато је, у најмању руку, апсолутно бесмислено обраћати пажњу на оно што говори председник САД

Ескадриле америчких бомбардера можда ће поново летети у Ираку – тамо где им руководство укаже. Међутим, то ће бити тек симболична подршка, која ће помоћи Нурију ал-Маликију и Ираку колико и мртвацу загревање

Таква одлука касни најмање годину дана. У своје време је Малики молио да добије авио-подршку дронова против сунитских екстремиста, али је био одбијен.

Данас на страни Исламског Емирата Ирака и Леванта у Сирији ратују одреди Џебхат ан-Нусре који су чиста Ал Каида, а и курдски бојовници. А подржава их Катар који је најближи савезник Сједињених Држава

Можда ће се амерички председник помолити за здравље ирачког народа. Можда ће амерички председник поводом Ирака изговорити један од саосећајних говора, по којима је познат

О квалификованости сарадника америчког Стејт департмента можемо судити, на пример, по госпођи Псаки. То није катастрофа, већ – кловновијада. Блиским Истоком се баве људи који нису ништа већи професионалци

„РАТ против радикалног ислама Барак Обама је срамотно изгубио” – оценио је за московски лист Взгљад председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски.

Он је чак уверен да ће се катастрофа са којом се суочио Ирак поновити у Авганистану, а одатле се прелити на Средњу Азију.

По оцени Сатановског, за све ово су криве Сједињене Државе, а последице ће бити „много горе од 11. септембра”.

Факти у целини преносе тај интервју.

Совјетске трупе у Авганистану

ВЗГЉАД: Због чега се ситуација у Ираку отела контроли тамошње владе?

САТАНОВСКИ: Сасвим је могуће да ситуација није ни била под контролом владе у Багдаду. Та влада или није контролисала делове територије, или је водила политику која је довела до дуготрајног грађанског рата на ниском нивоу. Управо зато су исламисте из Исламског Емирата Ирака и Леванта подржали у сунитским деловима земље локални шеихови који су остали без удела у подели нафтног колача, а и без учешћа у пирамиди власти. Осим тога, добровољци из „Ас-Сахви”, које су били окупили Американци и веома активно и ефикасно су ратовали у провинцији Анбар са Ал Каидом, нису били – иако је то био договор – интегрисани у полицију и армију Ирака. Зато су се данас борци „Сахви” фактички прикључили одредима сунита који заузимају провинције Најнаву и Анбарa.

Формација ИЕИЛ није могла да на територију Ирака пребаци више од три хиљаде бораца јер их има укупно 6-7 хиљада, а остали ратују у Сирији. Упркос томе, јединице ирачке армије су се распале и разбежале, а у руке бојовника и ИЕИЛ допале су стотине оклопних транспортера, савремена авио-техника и војна опрема вредна милијарде долара. По мом уверењу, то је доказ да влада није ништа контролисала. А то није само ирачка ситуација – тако је такође и у Авганистану.

ВЗГЉАД: Ирачки парламент није успео да изгласа увођење ванредног стања у земљи јер није имао кворум. Од 325 посланика, седници је присуствовало само 128. Због чега ирачки посланици не могу да се договоре чак ни када од тога зависи даље постојање њихове државе?

САТАНОВСКИ: У Ираку се, од када та држава постоји, никада нико ни са ким није договарао. Тамо или је постојао диктатор, као Садам Хусеин, или ауторитарни лидери који покушавају да постану нови Садам Хусеин, који са већим или мањим успехом растурају земљу. Такав је био Ајада Алауи (бивши премијер), такав је и садашњи – Нури ал-Малики.

Курдски, шиитски и сунитски посланици се у принципу не могу ни о чему договорити.

То важи чак и за шиите, пошто је на југу Ирака моћан Муктада ас-Садр, са својом „Армијом Махдија”, а у Басри је чак и утицај премијера Маликија веома слаб. Не функционише демократски систем у таквим земљама, нити може да функционише. Ово потврђују, поред Ирака, још и Либија, Тунис и многе друге земље. Чак и у условима смртне опасности – владе и парламенти нису у стању да се обједине.

ВЗГЉАД: Обама је већ изјавио да Вашингтон нема намеру да враћа војску у Ирак, али је указао да Бела кућа разматра друге форме помоћи ирачким властима. О каквој се врсти помоћи може радити?

САТАНОВСКИ: Можда ће се амерички председник помолити за здравље ирачког народа. Можда ће амерички председник поводом Ирака изговорити један од саосећајних говора, по којима је познат. Није искључено да ће се поводом развоја ситуације у Ираку пожалити и својој жени. А чињеница је да су САД Ирак препустиле судбини на исти начин на који су то урадиле са Авганистаном. Када се ускоро америчке трупе повуку из Авганистана – тамо ће се догодити све исто што и у Ираку, а може бити и горе. Зато је, у најмању руку, апсолутно бесмислено обраћати пажњу на оно што говори председник САД.

 

Припадници ИЕИЛ

ВЗГЉАД: Џон Кери није искључио да САД могу у Ираку искористити беспилотне летелице да би зауставиле налет исламистичких бојовника из ИЕИЛ. Guardian је већ објавио да САД разматрају могућност авио удара по позиција ИЕИЛ, не само у Ираку, него и на територији Сирије.

САТАНОВСКИ: Ескадриле америчких бомбардера летеће тамо где им руководство укаже. Међутим, то ће бити тек симболична подршка, која ће помоћи Нурију ал-Маликију и Ираку колико и мртвацу загревање.

Таква одлука касни најмање годину дана. У своје време је Малики молио да добије авио-подршку дронова против сунитских екстремиста, али је био одбијен. Данас на страни ИЕИЛ у Сирији ратују одреди Џебхат ан-Нусре који су чиста Ал Каида, а и курдски бојовници. А подржава их Катар који је најближи савезник Сједињених Држава.

Какав значај ће имати где ће бити бачено тих неколико бомби којима ће Американци показивати да држе руку на пулсу? Јер, исламисте то неће зауставити. Обама је реални рат против радикалног ислама већ тотално изгубио.

ВЗГЉАД: Сенатор-републиканац Линдси Грејем већје изнео претпоставку да САД – због последњих догађаја у Ираку – неће успети да избегну нови терористички акт, упоредив са познатим нападом на Светски трговински центар у Њујорку 11. септембра 2001. године. Колико је то реална опасност за САД и њихове партнере?

САТАНОВСКИ: Организујући терористички рат против Совјетске армије у Авганистану, Сједињене Државе су пустиле џина из боце. Тај џин се зове: политички ислам. Уз подршку Саудијске Арабије, Катара и Пакистана – политички ислам је само додатно ојачао. А Американци су – уништивши сопственим рукама секуларне војне диктатуре и ауторитарне режиме у арапском свету – рашчистиле огроман простор за наступ различитих исламских групација међу којима је најпознатија Ал Каида, чија је мржња према Сједињеним Државама много већа него што се то чак може замислити.

Не могу да кажем да ли ће се сада зелена терористичка интернационала сконцентрисати на супер терористичке акте на територији САД, попут оног од 11. септембра, или ће војне акције исламиста против САД добити други карактер. У сваком случају, ситуација у Ираку је доказ постојања исламистичке квазидржаве на знатној територији и са колосалним нафтним ресурсима, огромним залихама оружја и значајним пољопривредним земљиштем (са прехрамбене тачке гледишта, она ће бити апсолутно независна). А то је много горе од 11. септембра.

ВЗГЉАД: Шеф Министарства иностраних послова Русије Сергеј лавров назвао је догађаје у Ираку фијаском авантуре САД и Велике Британије…

САТАНОВСКИ: Са том оценом се тешко не сложити. Ја сам сам за коришћење још оштријих израза. Ово што се догађа у Ираку је катастрофа, чак не регионална. САД су се поводом Ирака понеле максимално неодговорно. У Ирак Американци нису смели да улазе, а ако су већ окупирали ту земљу – нису смели никако да је оставе на цедилу и препусте судбини, као што је то урадио председник Обама.

ВЗГЉАД: Експерти су већ упозоравали да бојовници делују у Ираку одавно, али да нису схватани озбиљно. Зар их стварно нису схватали озбиљно?

САТАНОВСКИ: Међународна заједница – политичка, политиколошка, експертска и новинарска – углавном се бави обрадом различитих глупости које стижу из Стејт департмента, Уједињених нација итд. На пример, све безумно узбуђује питање изградње Палестинске државе. Блиски Исток се распада „попола” и на комаде, милиони избеглица се претварају у десетине милиона, стотине хиљада погинулих прерастају у милионе, а државни секретар Кери нема других брига осим да заврће руке Израелцима да би још једном разговарали са спонзорима палестинских терориста. Зато Кери просто нема кад да саслуша и неку другу информацију из осталих региона Блиског Истока.

Поврх свега, питање је и колико су квалификовани они који се баве Блиским Истоком. О квалификованости сарадника Стејт департмента можемо судити, на пример, по госпођи Псаки, то значи да то није катастрофа, већ – кловновијада. Блиским Истоком се баве људи који нису ништа већ професионалци.

 

ВЗГЉАД: Хоће ли се Русија умешати у ситуацију и чиме ће се завршити ирачки конфликт?

САТАНОВСКИ: Русија има на глави кризу у Украјини и најтежу могућу ситуацију у Централној Азији у којој ће – чим се из Авганистана повуче америчка армија – почети централноазијско пролеће. То ће дотаћи много важније за Русију регионе него што је Ирак: Узбекистан, Киркизију и друге републике Централне Азије.

Осим тога, сматрам да Руска Федерација нема довољно ресурса да би се свуда мешала, само зато што је то могуће. Ако Обама сматра да је Русија регионална сила, а да су Сједињене Државе – глобална, нека он као глобални председник решава тај проблем. Може, кад се повуче са положаја председника САД, да се кандидује за функцију председника Ирака.

Сценарио за Ирак само је један: катастрофални распад земље са непредвидим последицама за цео регион. А све ће то, разуме се, пратити нагли пад производње нафте, укључујући колапс нафтног тржишта, зато што ће цене несумњиво даље расти.

 

Факти