fbpx
понедељак , 16 децембра 2019
Насловна / Србија / Економија / Кредити: Рата бежи плати

Кредити: Рата бежи плати

Са отплатом кредита банкама све више касне и грађани и предузећа. Дугови према банкама достигли 20 милијарди евра. Банке све чешће осигуравају одобрене зајмове

ГРАЂАНИ, фирме и пољопривредници све више се задужују и касне са отплатом кредита. Дугови према банкама достигли су готово 20 милијарди евра, а доцња је премашила 11,6 одсто. Према подацима Кредитног бироа, компаније дугују око 13 милијарди евра, а грађани 5,5 милијарди евра.

Са последњим даном прошле године, 90.433 грађана је касило са отплатом кредита, затим око 16.000 предузећа и близу 10.500 пољопривредника. Само од марта прошле до марта ове године тај број је увећан за више од 6.500 дужника, а међу њима предњаче грађани.

Највише се касни у отплати потрошачких и готовинских кредита. Код стамбених је проценат незнатан.

– Када су грађани у питању, доцње расту 0,1 одсто сваког месеца – износи Верољуб Дугалић, генерални серкетар Удружења банака Србије. – Сада је то 3,9 одсто, претходног месеца је било 3,8, пре тога 3,7 одсто… Становништво касни са ратама пре свега због лоше материјалне ситуације, односно смањених и нередовних примања, губитка посла и раста курса.

Рата, у принципу, стално бежи плати. Или, раст зарада каска за растом дугова и ануитета. На пример, сваки становник је у 2009. имао дуг од 661 евро, који се у 2011. години попео на 816 евра – порастао је за 23,45 одсто. Просечна зарада у, на пример, мају 2009. износила је 31.086 динара, а у истом месецу 2011. је била 35.362 динара – порасла је за 13,76 одсто.

 ДОЗВОЉЕН МИНУС У ПРВА два месеца ове године кашњење у отплати обавеза по текућем рачуну порасло је за цео проценат. Крајем прошле године 236.877 текућих рачуна је било у доцњи, у износу од 3,4 милијарде динара (9,2 одсто), а сада је та сума нарасла на око 3,7 милијарди динара.

 Ако се пак упореде подаци о задужености грађана, види се да су кредити по глави становника увећани двоструко. Наиме, пре шест година сваки становник је дуговао 401 евро, а данас више од 800 евра.

Да би се банке заштитиле од кашњења у отплати кредита све више осигуравају одобрене зајмове, кредитне картице и дозвољени минус. Накнада коју клијент плаћа износи од 150 динара па навише, а неке банке чак и саме отплаћују осигурање одобрене услуге. Банкари се додатно осигуравају и обавезним тражењем меница.

– Уколико дође до губитка посла, осигуравајућа кућа преузима отплату дуга у року од шест месеци – каже Мирослав Ребић, члан ИО Сосијете женерал банке. – На тај начин пружа се шанса клијенту да одложи отплату док не нађе запослење.

Али када нема шансе да се узети кредит врати, банка покреће поступак. Најчешће прође око три месеца док се не покрене поступак, а сама наплата може да траје и по неколико година уколико се води судски спор. Због тога неке банке све више продају проблематичне кредите агенцијама или фирмама које се баве утеривањем дугова, иако за то немају законске основе.

Осим грађана који из објективних разлога не могу да враћују узете кредите, има и оних који све више покушавају да преваре банке, од непријављивања промене пребивалишта до фиктивног запошљавања.

Процедура наплате иста је за све кредите, без обзира на то да ли је реч о кеш кредитима, потрошачким или стамбеним, а у зависности од врсте кредита активирају се одговарајућа средства обезбеђења. Пре активирања хипотеке, код стамбених кредита, клијенту се шаље опомена. Уколико доспеле обавезе и даље нису измирене, доставља се и друга опомена којом се дужник обавештава о покретању поступка продаје заложене непокретности, те се, након тога, наставља процедура у складу са Законом о хипотеци.

– Од појединачног случаја зависи колико банка толерише кашњење. Флексибилни смо и покушавамо да нађемо решење. Али ако клијент намерно ескивира плаћање, после 45 дана шаљемо прву опомену, а ако она не уроди плодом, после двадесетак дана прослеђујемо другу, хипотекарну опомену. У случају да клијент и даље не плаћа дуг, почиње поступак продаје некретнине – кажу у Фолкс банци.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ММФ: Сваки други становник Србије позајмио новац од комерцијалних банака

4.5 (2) У Србији је прошле године било 48,75 банкомата на 100 хиљада одраслих грађана, …

Случај пљачкања уништене Привредне банке и афера Фармаком: „Радили смо искључиво по налозима државе”

5 (1) Суђење због „ненаплативих“ кредита које је Привредна банка одобравала Фармакому траје већ четврту …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *