Црни Ђорђе је пре Првог србског устанка био фрајкор, професионални војник у Аустрији, где се упознао са тежњом стварања србске државе на територији аустроугарске царевине, која је имала два пута више србског становништва од немачког. Свакако да је овим другима више одговарало да та тежња буде остварена на територији турске царевине.
Са овом идејом се Црни Ђорђе вратио у Србију под турском окупацијом, где диже устанак. Када је устанак пропао, Црни Ђорђе са устаницима прелази преко Саве, где му одмах одузимају новац, оружје и архиву, а вожд на изричит захтев Аустрије прелази Русима у Хотин.
Да је Аустрија будно пратила сва догађања и држала их под контролом, показује случај протеривања грчког митрополита Леонтија за време устанка, заједно са Цинцарима и Јеврејима који су радили против интереса устаника. Сви су враћени у Србију на изричит захтев Аустрије.
У Хотину Хетерија везује Црног Ђорђа за своје циљеве. Наум Крнар, члан Хетерије, постаје верна сенка Црног Ђорђа који се обавезао новчано помогнут од србских трговаца из Трста, да дигне Србе на заједнички устанак са Грцима. Вожд и Наум “тајно” прелазе у Србију и долазе у Тополу. Вожд се јавља својим кумовима војводи Радичу Петровићу, код кога је у младости хајдуковао, Вујици Вулићевићу и Милошу Обреновићу које заклиње на кумство тражећи састанак са њима. Кумови примају заклетву и састају се Црним Ђорђем у Радовањском лугу.
Разговору у колиби присуствује само Наум Крнар, као стражар. Разговор је тежак и траје девет сати, од четири поподне до три часа изјутра. Кумови не пристају на устанак и Црни Ђорђе одлучује да се сутрадан врати у Влашку. Сви одлазе на спавање, али после једног сата буди их пуцањ једног од стражара.
Он је убио са леђа Наума Крнара, који је наводно пошао по воду. Налазе мртвог вожда без главе, али нико не зна ко га је убио. Злочин је приписан извесном Новаковићу, али несретни Новаковић никада није признао убиство. Одрана кожа вождове лобање напуњена сламом послата је у Цариград, где је висила на тврђави све док није посклата руском цару, јер је Црни Ђорђе био руски ђенерал. Док је лобања Црног Ђорђа сахрањена с телом у Србији.
Један од кумова Вујица Вулићевић, подигао је касније цркву Покајницу. Да је био уверен у Новаковићеву кривицу, не би имао осећање греха због задате речи. По записаном предању други кум војвода Радич Петровић уснио је да не може да се растави са душом док не покаже где је сахрањен Црни Ђорђе. Када су га довезли у Радовањски луг, сељаци су га питали да ли је он убио Црног Ђорђа, на шта је он одговорио одречно. На питање да ли зна ко га је убио, одговор је такође био одречан, али је Радич као очевидац испричао цео догађај, који је касније забележио Милан Ђ. Милићевић.
Цела прича о вождовом убиству је нелогично протумачена и олако приписана властољубљу једног човека, који није имао правог разлога да убије рођака и политичког супарника, јер одлази из земље. Али је зато потпуно занемарена улога Наума Крнара и јак мотив неоствареног интереса великих сила у решавању Србског питања, с прикривеним именом Источно питање, који је вешто претворен у дивљаштво читавог народа.
Филип Гаврић+ / Весник
приредили С. Петровић и С. Филиповић
Васељенска
Sta je naravoucenije iz svega:pozdrav srbiji za sve vremena.taj narod je nekad vredeo al nema tu vise srece
Ako poturice nisu htele ustanak u porobljenoj Srbiji i budali je jasno da im je za glavu najvećeg heroja garantovano dalje vazalstvo i povlastice.
Djordja Petrovića je ubio dahija Miloš Obrenović i zato su Obrenovići prošli loše i srbi s njima.
Prezime Karadjordjević je glupost. Kara Djordje je pogrdno ime a on Djordje je od oca Petra a oni su od Vasojevića.
Djordje je Oca ubio jer je radio za turke i želeo da sin ne drži do sebe.
Niko ne spominje u medijima prvog Vučića Tomu čoveka koji je ugušio tri narodna ustanka i bio prvi sekretar turskim masonima.
Od Vučića do Vučića sve je isto. Turci, cincari, hazari, jevreji,…
Nije mi jasno ko vam dopusti da pišete ovakve gluposti? Da je sluga ili bilo ko ubio Vožda, to bi Miloš jedva dočekao, što bi nosio teret njegove smrti na sebi? Njegova žena mu nikad nije oprostila ubistvo kuma, i na njeno insistiranje lobanja je sahranjena sa tijelom. A zna se dobro kako je prošao Novaković, kako kum Vujica, kako seljak na čijem imanju je pogubljen:
Dana 13. jula 1817. godine Nikola Novaković, sluga Vujice Vulićevića, sekirom je na svirep način ubio Karađorđa Petrovića. “Udar sekirom dočekao ga je u jutarnjem snu. Na prvi udarac samo se prenuo, a drugi ga dotukao”.
Ubistvo je izvršeno u Radovanjskom lugu kod Velike Plane, gde je Karađorđe čekao od kneza Miloša odgovor u vezi sa zatraženim sastankom. Umesto odgovora knez Miloš i Karađorđev kum Vujica organizovali su operaciju “Kumova sekira”. Karađorđevom ubici, Nikoli Novakoviću, nakon toga gubi se svaki trag.
Početkom avgusta, o Ilindanu, knez Miloš je doveo nepoznatog čoveka u Oparić, naredivši da mu se kupi kuća i nešto zemlje o trošku države.
Neznanac se kasnije predstavio kao Novica Miletić. Bio je to krupan čovek, krvavih očiju i oštrog pogleda. Oženio se Stanojkom i sa njom imao tri sina od kojih je jedan bio duševno bolestan. Novica Miletić je umro oko 1850. godine. Sahranjen je na groblju u Opariću, gde mu se i danas nalazi spomenik. Sem utisnutog krsta u sredini drugog obeležja nema.
Malo se znalo o operaciji “Kumova sekira”, sve dok pred smrt, 1860. godine, knez Miloš nije otišao u crkvu radi pokajanja. Tada je rekao da je Karađorđevog ubicu sklonio u Oparić, promenivši mu identitet, kako ga narod ne bi ubio.
Doznavši istinu, meštani Oparića su odlučili da se sa spomenika Nikole Novakovića izbriše ime i prezime, a da ostane samo krst, što je i učinjeno.