fbpx
Насловна / Србија / Економија / ЛИХВАРИ: Имамо више банака и од богате Белгије!

ЛИХВАРИ: Имамо више банака и од богате Белгије!

У Србији послује готово 30 банака, док је у знатно развијеним земљама тај број двоструко или троструко мањи и одатле све су чешћи наговештаји да ће смањивати своју банкарску мрежу. У Белгији, на пример, која је далеко развијенија и богатија од нас, увелико се полемише да ли су им потребне четири велике банке, док код нас овај епитет има дупло више банака.

Код Белгијанаца послује, иначе, укупно 15 банака. При томе, у овој земљи од једанаест милиона становника просечна плата је око 4.200 евра, а штедња по глави становника већа од 67.000 евра. Белгијски финансијски стручњаци сматрају да је присуство четири велике банке на њиховом финансијском тржишту неисплативо и неодрживо на дужи период. То су и оцене у студији консултантске куће КПМГ и пословне школе „Влерик“.

Према нашим званичним подацима, просечна зарада у Србији износи око 380 евра, а сваки грађанин по статистици има на штедњи око 1.100 евра. Такође, подаци Кредитног бироа, показују да су грађани у Србији готово престали да се задужују и кредитна активност банака бележи минус, односно зајмови се углавном враћају. При томе, у порасту је и број ненаплативих позајмица, тако да сваки десети кредит банке не могу да наплате грађанима. Или, када су у питању кредитне картице, ту је ситуација знатно тежа, и готово 18 одсто плаћених рачуна не може да се реализује. Још је гора ситуација са привредом. Банкари у Србији истичу да је 23 одсто одобрених зајмова сврстано у категорију лоших и да су ненаплативи кредити предузећа тешки и до четири милијарде евра, од укупно одобрених 12 милијарди евра.

Код нас је експанзија страних банака наступила пре 13 година, када су се пре свега Аустријанци и Грци утркивали ко ће пре и више да се домогне нашег тржишта. Врло брзо се показало да су за то имали разлога – профити банкара су расли, јер су наши грађани и фирме похрлили да се задужују после деценијског испосничког живота без кредита. Ни камате које су и по неколико пута биле веће од оних које су ти страни банкари зарачунавали у матичним земљама нису биле препрека за задуживање. Сада ће данак да плате и банкари и дужници, јер је степен кредита који не може да се наплати у просеку око 23 одсто и наставља да расте.

– Србији није потребно 28 банака – каже Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији. – Генерално, на нашем тржишту банкарска мрежа је предимензионирана и оптерећена високим кредитима. Наиме, број банака и њихова структура нису оптимални. На то недвосмислено указују перманентан пораст спорних и ненаплативих кредита, и све већа потреба за докапитализацијом појединих банака, редукција пословне мреже и све учесталије смањење броја запослених. Забрињавајућ је и пад нове кредине активности, обнављају се углавном постојећи и чекају кредити из субвенције. Нема ни обнављања такозваних крос-бордер, прекограничних кредита и, на тај начин, константно је враћање новца у матичне банке у иностранству.

КО ЋЕ ЈОШ ДОЋИ

ДОЛАЗАК у Србију нових реномираних банкарских групација из ЕУ, према мишљењу Бранка Живановића, не треба више очекивати. Нешто се може очекивати од исламских банкарских групација и арапског капитала који ће више инсистирати на гринфилд моделу уласка него на преузимању банака које смо спремни да им понудимо.

 

С. МОРАВЧЕВИЋ, Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Јавни дуг за месец дана порастао 300 милиона евра и данас износи преко 24 милијарде евра!

4.4 (8) Јавни дуг Србије је на крају јула ове године износио 23,84 милијарди евра, …

Пекинг може кренути у распродају до $700 милијарди државних дугова САД које држи

5 (1) * Кина држи 1,1 трилион долара америчког државног дуга, али би његова тотална …

Један коментар

  1. Бранка Веддер

    Кад сам се после неколико година вратила за Србију (није ми лако ово писати, ја сам отишла 70.тих из Југославије ) веома ме је изненадило колико банака је само у Сремској Митровици, нисам могла да престанем да се чудим!!!
    У великом (вечем) граду у Немачкој, где сам онда живела, није било толико банкарских аутомата у целом граду као у Митровци само у центру града!!!Веома велико питање ме је мучило, како то може бити? Људи су сиромашни, нема послам фабрике затворене, а ређају се један аутомат за другим. Па ко ту подиже новац? већина људи нема ни картицу!!!
    При повратку за Немачку, назвала сам моју банку и питала о чему се то ради, и зашто баш и моја
    банка има банкомате у Митровици??? Банкар ми није могао одговорит честито, да разуммем….рекао је само да ти банкомати и та банка у Митровици није директно моја банка, да само води исто име али је други систем који са овим овде нема никакве везе…..????????????????? Разумела нисам до дан данас ништа, нити ђу икада, јер то ни мој банкар не разуме сасвим добро, да би ми то могао објаснити!!!
    После десет година, опет у Митровици, ништа се није променило, још увек ме мрко гледају банкомати, валда зато што се ретко употребљавају……….Сада живим у Шведској, у Немачкој а и у Шведској се пуно тога промменило, чисто банкарски променило. И овде људи немају пара, али сваки има неколко картица па може да се некако снађе…….на крају месеца нема пара на конту, све су отишле за рачуне и за картице……А сада банке чак раде на томе да се новац сасвим укине!!!
    А у Митровици још увек гледају мрко, ретко када употребљавани банкомати……….И дуго ће још гледати тако….
    Западни банкарски систем пропада….то је само моје мишљење, .а ми желимо у ЕУ….да није тужно било би смешно!!
    Овде на западу људи не живе много боље, и овде се сада затварају продавнице, фабрике, Желим вас тешити моји драги Срби, не срљајте у ЕУ, ни овде ништа није боље, људи се овд више преварају него у Србији! Што више људи имају то више могу бити преварени, и злоупотребљени!!! Ја верујем да нигде у свету , нормалним људима није добро и да су свугде од капиталиста, богаташа, секти и.т.д. угрожени, сваки на своју начин!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *