ПОШТО је у Србији за неколико протеклих деценија успешно уништено 98% индустријских капацитета којима је та некада средње развијена земља располагала до 1989; пошто је тако Србија успешно враћена у прошлост за читав један век – из средње развијене индустријске земље у последњим деценијама 20. века у земљу апсолутно зависне, колонизоване периферијске привреде која почива на заосталој пољопривредој производњи у првим деценијама 21. века; пошто је (и) у Србији са примерним полетом спроведена глобална корпоративна контрареволуција и успостављен поредак глобалне корпоративне дистопије са његовим зомби капитализмом; пошто је, дакле, Србија темељно опљачкана – 1% повлашћених зомби капиталиста и група које су им на услузи приватизовао је целокупно друштвено богатство, док је преосталих 99% становника претворено у сиромашни прекаријат са најнижом ценом рада у Европи – јасно је да се никакве промене у Србији не могу ни десити ни очекивати унутар тако накарадног поретка са његовом политичком економијом зомби капитализма.
Наиме, унутар таквог поретка за Србију нема излаза. Србија је, дакле, заробљена унутар идеолошког конструкта који се декларише као свет без алтернативе. Његов локални гарант и његов пас чувар је она за овдашњу јавност невидљива структура интересног савеза моћи – тзв. „дубока држава“, тзв. „тајна држава“, како се ова појава дефинише у светској литератури – која свој утицај, своју моћ, демонстрира тако што у свим својим инкарнацијама као власт на јавној сцени, током свих протеклих тридесетак година спровођења глобалне корпоративне контрареволуције, доследно спроводи стратегију тзв. „креативне деструкције“, тзв. „флексибилне рециклаже“ и тзв. „когнитивне инфилтрације“.
Језик политичке пропаганде и манипулације, онај Орвелов „новоговор“, „двоговор“, један је од инструмента на којима овај накарадни поредак почива. Зато што је његов основни циљ да прикрије и доведе у заблуду, политички језик – тзв. „реторика“ – особа које данас врше власт у Србији припада овој класи феномена Орвеловог „новоговора“, „двоговора“. То је владајући језик политичке пропаганде и манипулације.
Сходно томе, јасно је да се, упркос свим тзв. „реторичким“ маневрима – укључујући овде и конструкт познат под именом „повишена реторика“ или „заоштрена реторика“ – којима се служе особе које данас врше власт, никакве промене у Србији не могу ни десити, ни очекивати. Наиме, и ова власт је ту да сачува, одбрани и одржи овдашњи зомби капитализма и његову политичку економију.
То је једина заиста битна улога власти унутар једног таквог поретка. Без обзира на цену.
Зато и читава политичка тзв. „реторика“ и сви тзв. „реторички“ маневри, уосталом као инструменти политичке пропаганде, манипулације и тзв. „когнитивне инфилтрације“, примарно служе да прикрију ово основно стање чињеница.
Ипак, реч је о балону који је толико надуван да само што није експлодирао.
Факти
