Ловио је Анту Павелића годинама, пресудио му са два метка

Озлоглашени усташки вођа молио је за милост. Али милости није нашао код Благоја Јововића који му је пресудио 10. априла 1957. у предграђу Буенос Ајреса. Јововић је био припадник бјелопавлићке четничке бригаде, а усташког крвника убио је како би осветио жртве пале од стране усташа.

Благоје Јововић је рођен 1922. године у селу Косићу у близини Даниловграда, а био је борац Југословенске војске, бјелопавлићке четничке бригаде. Априлски рат га је затекао на војној служби у Струмици, на граници Краљевине Југославије и Грчке. Ту је без ичије команде пуцао на Немце и за то добио одликовање. Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италије. Био је изабран за командира Косићког партизанског одреда, с којим је учествовао у борбама на Пљевљима. Када је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са својим одредом крене у напад на Баја Станишића, који се под Острогом дигао на оружје јер је чуо да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао с дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.

Септембра 1944. године налазио се у саставу делегације која је била одређена да крене у Италију на преговоре са Енглезима. Путовали су малим бродом који се звао „Тендер” од Котора до Тарантоа у Италији. После пар дана ступили су у преговоре с Енглезима, који су их обавестили да се савезничка политика променила у корист Тита и партизана. Јововић је након рата радио једно време у Интелиџенс сервису где је од стране јеврејске заједнице добио информацију да Павелића у Аргентини крије католичка црква.

Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе и ликвидира Павелића. Септембра 1947. испловио је из Ђенове за Буенос Ајрес и тада креће десетогодишња потрага за усташким крвником. У Аргентини је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац. Створио је знатан капитал и постао индустријалац.

Благоје је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава“, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе удружења “Његош”.

У среду, 10. априла 1957. увече, по изласку из омнибуса Павелић је посумњао у свог првог пратиоца, окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака. Јововић је потрчао за Павелићем испаливши пет метака у њега. Два су га тешко ранила. Затетурао се, погнут је почео да јауче од болова и да моли за милост.

Извор: Петар Петровић, интервју.рс

Актуелно

Усташка Хипо банка: Где је завршило крваво благо Срба убијених у геноциду у НДХ

Према извештајима америчке обавештајне агенције, у току 1947. године, благо које су усташе након геноцида …

Где је завршило крваво благо Срба убијених у геноциду у НДХ

Према извештајима америчке обавештајне агенције, у току 1947. године, благо које су усташе након геноцида …

5 Коментара

  1. Laže Blagoje. Nije on njega ubio. Pavelić se sa novim identitetom vratio u Jugoslaviju i služio u Titovoj vojsci kao general. Možda je i danas živ.

  2. Jeste pavelic je ziv sada jebe svoju mamu?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons

Поштовани читаоци,

Помозите рад нашег сајта тако што ћете нас лајкнути, твитнути или плуснути! Хвала!