Пише: Lyndon LaRouche, David DeGraw
Банкари са Вол Стрита (Wall Street) су постали видљиво хистерични око кризе која тресе читав финансијски систем, изјавио је члан штаба Демократске странке из Њујорка. Спуштање вредновања француске банке ‘Societe Generale’ и читав хаос у француском банкарству су саме банкаре гурнули преко ивице у свом психичком стању.
Такође, један пензионисани шпански дипломата је обавестио о паничном телефонском позиву којег је овог јутра добио од својих веза унутар Министарства финансија Шпаније. Изнели су му да су у Министарству схватили да је сама финансијска криза глобална, да је ВАН контроле, и да сада гледамо процес финансијског краха који је већи него онај из 1929. године. Њему је у поверењу речено да нико нема благе везе шта треба да се ради (!!!).
Сама паника се већ раширила на интер-банкарска тржишта, где банке имају растуће проблеме како би добили готовину ‘за преко ноћи’ и имали покриће. Данас су француске и друге европске банке ‘стале у ред’ код Европске централне банке, узевши хитне позајмице у износу од преко 4 милијарди евра, највећа сума која је узета од средине маја месеца.
Цитиран је и Jonathan Weil из Bloomberga, који је изјавио да ће се ускоро постављати питање да ли на овој планети има довољно новца како би се могао спасити овај финансијски систем којег ми сада познајемо. Уколико до тога и дође, колико дуго ћемо морати чекати пре него што на крају дође до кризе која ће онеспособити владе да ту кризу и држе под контролом.
На ту изјаву Jonathan Weil-a, Lyndon Larouche је одговорио: “Jonathane, немој посматрати, jer то се већ десило”.
…
У свом најновијем чланку од 13. августа 2011. године, ‘ОБАМА СЕ ТОПИ; ЧИТАВ СВЕТСКИ ФИНАНСИЈСКИ СИСТЕМ СПРЕМАН ДА ЕКСПЛОДИРА’, амерички политички економиста светског реномеа Lyndon LaRouche је, између осталог, изнео следеће:
Читав светски финансијски систем је, од пре недељу дана, достигао тачку пуцања. Било ког момента читав систем може да експлодира. То може да се деси данас, у понедељак, или у било које време у наредним данима и недељама. Масивна хиперинфлациона интервенција од стране светских централних банака (тј. штампање новца) би можда краткотрајно вратило сам датум (пропасти) уназад, али ништа што би се унутар садашњег система урадило би могло да спречи оно што је неизбежно. Линија (пропасти) је пређена. Главне банке са обе стране Атлантика су беспомоћно БАНКРОТИРАЛЕ, укључивши банке као што су Banco Santander, Societe Generale и Bank of America.
…
У свом чланку од 10.августа 2011. насловљеном ‘ДОБРОДОШЛИ У ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ’, коментатор David DeGraw је, између осталог, изнео следеће:
И поред увећања личне финансијске патње, већина Американаца и даље остаје несвесна о светском економском рату који се сада распрострањује. Глобална економска елита је била далеко више стратешки настројена када је требало амерички народ држати под контролом, јер је он са потенцијалне стране највећа претња њиховом настављању консолидације (тј.пљачке) финансијског и природног богатства, као и енергетике.
Унутар САД технократско гажење популације је распрострањено. Повећање сурове економске и државне политике је систаматично одронило цивилно богатство, моћ и права. Интензивна пропаганда је ефикасно дезавуисало, збунило, изолирало, маргинализовало и поделило популацију САД. И поред успеха у оваквом ‘залагању’, избијање цивилних побуна ће бити неизбежно, узевши у обзир повећање нивоа немилосрдне, продужене, неиздржљиве и увећане економске патње.
Ја ћу овде јасно предочити немилосрдност и ниво намерног системског напада на популацију САД:
1) Према подацима Бироа за Цензус САД, у периоду од 2005-2009. просечно богатство америчких домаћинстава је пало за 28%, што претставља губитак од 27.000 долара по домаћинству. Моментално најмање 62 милиона Американаца, који претстваљају 20% домаћинстава САД, има вредновање од нуле. Међутим, методологија коју Биро за Цензус САД користи је превазиђен, и подаци који се односе на сиромаштво су ужасно непрецизни.
Најновији подаци Бироа за Цензус су изнели да од 2009. године 43,6 милиона Американаца, или 14,3% популације, живи у сиромаштву. Међутим, прошле године, користивши податке Националне Академије за Науку, ја сам лично проценио да број Американаца који живе у сиромаштву износи најмање 52 милиона. Недавно је Академија објавила своја најновија открића, с којима је потврдила мој прорачун, изневши да је 2009. године 52.765.000 Американаца, или 17,3% популације, живело у сиромаштву.
Према подацима Бироа за Цензус, 15,5 милиона америчке деце је 2009. године живело у сиромаштву. Узимајући податке Националне Академије за Науку, прецизна цифра за 2009. годину износи 18,8 милиона деце, што је 24% све деце, или једно дете на свако четворо.
2) Током 2005. године 25,7 милиона Американаца је примало маркице за храну (државна помоћ сиротињи), док тај број данас износи 45,8 милиона људи. Процена Министарства пољопривреде је да ће додатних 22,5 милиона људи поднети нове захтеве, што ће укупан број Американаца којима ће требати помоћ у куповини хране износити невероватних 68,3 милиона људи (!!!).
3) Кад су ‘службене’ цифре у питању, незапосленост у САД се врти око 9%, или 14 милиона људи, али ове државне цифре су опет дезавуишуће ниске. Колико год шокирајуће то било, тренутна незапосленост износи 22,5% радне популације, што је свеукупни рекорд од 34 милиона људи (!!!). Од децембра месеца 2007. па до данас, изгубљено је 10,6 милиона радних места.
4) Од 1990 до 2010. године, трошкови живота у САД су порасли за 67%, док су лична примања радника опала. Од 2007. до 2009. године, пресечни лични доходак је опао за 13,7%, што претставља 8.588 долара по раднику. По основу извештаја ‘Dollars & Sense’, радници су само током 2009. године изгубили 2 билиона долара у личним дохотцима. Од 2009. године па до четврте трећине 2010. године, 88% прихода у САД је отишло корпорацијама, а само 1% радницима.
5) Док се 68,3 милиона Американаца мучи како да пронађе довољно хране да поједе, богатство породица милионера је достигао невиђен ниво. Према подацима финансијске консултативне фирме ‘Deloitte’, породице милионера сада поседују 38,6 билиона долара, док је процена да је доданих 6,3 билиона сакривено на прекоморским рачунима. Свеукупно, домаћинства америчких милионера поседују најмање 45,9 билиона долара, и гро овог богатства се држи од стране једне десетине једног процента популације (!!!). Када би се то све ставило у перспективу, трошкови прехране 40 милиона Американаца који користе државне маркице за храну су износили 65 милијарди долара.
6) Током 2010. године, дванаест највећих фирми у САД, као на пример Boeing, је платило између -0,7 и -9,2% у порезима. Једна врло компликована и махом дискретна група закона, као и процедура за ослобађања од закона, је стављена у погон од стране оних на самом врху америчког финансијског система. То им дозвољава да заштите и увећају своје богатство и да драстично утичу на амерички политички и законодавни процес.
7) Током 1995. године, 400 најбогатијих Американаца је плаћало у порезима 30% од своје зараде, а сада плаћају само 18%. Шта више, 1.470 Американаца је 2009. године зарадило преко један милион долара и није платило ништа од пореза.
8) Умањење пореза за мега-богате је довело до рекордне неједнакости у богатству а уједно и до рекордног државног дуга. Да би надокнадили државни дуг који је створен од једне десетине једног процента популације САД, и Демократе и Републиканци су усмерени на примену драконског резања буџета који је од виталног значаја за социјалне службе, а што ће на нишан довести сиротињу, средњу класу, старе и болесне особе, док се у исто време милијарде долара предаје добробиту корпорација.
9) Званичан државни дуг износи 15,6 билиона долара, док је приватни дуг америчких грађана преко 16 билиона долара. Узимајући у обзир све ове чињенице, није изненађујуће да ПРЕКО 250 милиона Американаца (!!!!!) сада живи од једног до другог личног дохотка, што је још једна рекорна цифра.
И док савезна Влада и Централна банка САД тврде да је инфлација ниска, само 3,6% током претходне године, трошкови хране су порасли за 39% а бензина за 34%. Од 2007. године, 10,4 милиона америчких породица је изгубило своје куће због немогућности исплате рата банкама.
Статистике сада јасно потврђују да ми сада живимо у нео-феудалном друштву. У поређењу са једном десетином једног процента најбогатијег дела популације, који седи на врху десетине билиона долара у богатству, ми смо постали модерни кметови, у суштини пропагандизовани кметови. Економска елита је претворила Америку у модерну фашистичку државу.
Међутим, као што се то дешава са свим империјама, похлепа и ароганција доводи до тога да се они пренатегну. Прегажене масе се доводе до те тачке када више не могу да живе под таквим околностима. Очај се шири кроз читаву популацију док не достигне критичну тачку, и онда, одједанпута, масе се уздижу и империја почиње да се распада (Грчка, Шпанија, Британија, итд.).
Економска елита се пренатегла и њихова империја почиње да се распада.
Превод за Видовдан – Бранко Филиповић
_______________________
http://www.larouchepac.com/node/19072
http://www.larouchepac.com/node/19077
http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=25967
Видовдан
