fbpx
Насловна / Србија / Економија / Мајстори за дугове и кредите из СНС: Још 2.5 милијарди долара јавног дуга

Мајстори за дугове и кредите из СНС: Још 2.5 милијарди долара јавног дуга

РУПА у буџету Србија намирује се највише кроз продају државних хартија од вредности. Уз 330 милијарди динара, колико је ребалансом буџета планирано да се, кроз емисије државних папира, зајми на домаћем тржишту, у овој години је предвиђено и 221,25 милијарди динара од еврообвезница са међународног тржишта, што је око 2,5 милијарди долара. Будући да смо у фебруару продали еврообвезница у вредности од 1,5 милијарди долара, до краја године је, по закону, могуће додатно задуживање од још милијарду долара путем ових хартија.

С обзиром на то да је реч о већем задужењу на дуги рок, цена коју ћемо за то платити је и те како битна. А она зависи од многих фактора, између осталог и од кредитног рејтинга државе која зајми.

– Нова емисија српских државних еврообвезница свакако ће бити скупља од претходних, пре свега услед промењених околности на међународном тржишту капитала, с обзиром на то да се полако најављује престанак политике јефтиног новца главних светских централних банака – сматра Ненад Гујаничић, директор Одељења за пословни развој брокерско-дилерског друштва „Вајз брокер“. – Томе ће свакако допринети и чињеница да су наше јавне финансије далеко од сређеног стања, иако се реформе константно најављују, као и промена у економском делу Владе према којој ће главни улагачи бити опрезнији док се не увере у њихове намере.

КАКВО ЈЕ ПРАВИЛО СТАРО је правило да држава може да се задужује по камати која ће максимално бити једнака стопи раста бруто домаћег производа. Све друго води у дефицит и ка новом задуживању ради отплате старог дуга. – Када је реч о некој „критичној“ граници за цену дуга, она се налази на нивоу средњорочне стопе раста привреде – објашњава Гујаничић. – Има се смисла задуживати уз камату од пет одсто, ако ће вам БДП расти барем исто толико. Када, код продаје државних хартија од вредности, говоримо о стопама изнад шест одсто, то је сигнал да је економија на сигурном путу нечега што се одомаћено зове „грчки сценарио“.
Поставља се питање која је то цена по којој се држави исплати да се, у страној валути, задужује на дуги рок кроз продају хартија од вредности?

Србија је, до сада, три пута излазила на међународно тржиште продајући еврообвезнице на Лондонској берзи. Први пут смо на тржиште еврообвезница изашли 21. септембра 2011. године, са десетогодишњим доларским еврообвезницама, номиналне вредности од милијару долара. Тражња за њима била је готово двоструко већа од понуде, а каматна стопа 7,25 одсто годишње. Најзначајнији инвеститори су били инвестициони фондови, осигуравајуће компаније и друге финансијске институције из САД и Европе, махом Велике Британије.

Следећа емисија еврообвезница Републике Србије, у обиму од 750 милиона долара била је 14. новембра прошле године, уз постигнути принос од 5,45 одсто и роком доспећа 2017. године. Ове године, на међународно тржиште еврообвезница, Србија је изашла 14. фебруара задужујући се још 1,5 милијарди долара, овај пут уз принос од 5,15 одсто и рок доспећа 2020. године.

ШТА СУ ЕВРООБВЕЗНИЦЕ

ИАКО им само име сугерише да морају да гласе на евро, еврообвезнице могу да буду емитоване у било којој активној страној валути. Тако се Србија определила за долар. По дефиницији, еврообвезнице гласе на валуту једне земље, али се пласирају у више земаља. Емисије су обично у великим износима, попут наших милијарду долара, али саме обвезнице гласе на мањи износ, рецимо 100.000 долара. Издају их обично државе, владине агенције или угледне међународне институције.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Добро бре бандо напредна нарко дилерска докле мислите да нам трујете децу, народ и државу? (видео)

4.8 (17) Шта ви бре бандити мислите? Да ћете несувислим небулозама и спиновима да затрпате …

НАПРЕДНИ KОНОБАР KОЈИ ЈЕ ЈЕДВА ЗАВРШИО ШКОЛУ са двојкама води привреду Србије

4.6 (24) Београд – Продају највећег пољопривредног комбината у овом делу Европе водио је веровали …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *