Археолошка ископавања на пределу Ђурине ћелије, у селу Манојловци, потврђују народно предање да се ту налазио православни манастир!
– На делу североисточних падина Рудника, далеко од насеља и путева, више од 500 метара у густој буковој шуми, налази се омањи плато, окружен стрминама, приступачнији само са севера. Управо ту откривена је мања, једнобродна црква и уз њу већи објекат, вероватно манастирски конак. Ради се о остацима грађевине оријентисане у правцу исток-запад, са полукружном апсидом на истоку и улазом на западној страни. Нађене су и доградње, за које се још не може поуздано закључити припадају ли истој или различитим градитељским фазама. Јужно од цркве, удаљени само 120 центиметара, „израњају“ остаци највероватније великог манастирског конака, у којем су нађени предмети за свакодневну употребу, из 16. и 17. века – потврђује др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факултету у Београду, руководилац истраживачког тима.
Иначе, манастир Светог Николе – код села Јарменовци – први пут се у турским књигама јавља још 1516, са два калуђера, Јосипом и Јахином, те приходом од 335 акчи. У поседу манастира били су и виногради, које су обрађивали становници Рудника, а сва је прилика да је и манастир Светог Николе код села Маринковца, који је уписан 1572, заправо исти онај из Јарменоваца…
Манастир Светог архангела први пут је уписан у турске пореске књиге после 1528, са калуђером Прибином и приходом од 690 акчи, док су винограде обрађивали становници Јарменоваца и сада непознатог Рашкова…
– Надамо се да су пробна ископавања на Ђуриним ћелијама само почетак детаљних истраживања средњовековних цркава и насеобина на овим падинама Рудника. Овогодишња истраживачка кампања ближи се крају и сада имамо конзерваторски проблем: како сачувати и спасити новооткривене фреске, још једно изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја Рудника – закључује др Радичевић.
ТИМ
ИСТРАЖИВАЊА организује Народни музеј у Аранђеловцу, финансирају их Министарство културе, као и општине Аранђеловац и Топола, а осим др Радичевића (на слици испод – крајње десно) стручни тим чине Владан Миливојевић и Олга Старчевић, и студенти археологије Јована Ненадовић и Драган Ћирковић.
Новости
