Рудник – После запажених резултата у ископавању остатака средњовековног града на планини Рудник, археолошки тим др Дејана Радичевића, доцента Филозофског факултета у Београду, нашао се у североисточном подножју планине.
– Идући трагом сачуваног народног предања, ископавањем у селу Манојловац, на локалитету Ђурине ћелије, открили смо, у лето прошле године, омању једнобродну цркву и покрај ње већи објекат, вероватно манастирски конак. Турски дефтери (пореске књиге) из 16. века спомињу два манастира, Свети Никола и Свети Архангел, па се чини извесним да је овај новооткривени један од њих и да потиче из 15. века – каже Радичевић.
А шта кажу дефтери о овим манастирима? Манастир Свети Никола први пут се помиње 1516. године са два калуђера, Јосипом и Јахином, и приходом од 335 акчи (ситан турски сребрни новац). Исти калуђери бораве у манастиру и 1525. године, када је приход увећан на 1.025 акчи. Св. Никола је уписан у дефтер и 1528/30. године, такође са два калуђера и приходом од 1.340 акчи, а затим 1559/60. године, са калуђерима Јосимом и Савом и приходом од 356 акчи. Манастир Свети Архангел је први пут уписан у турским пореским књигама после 1528. године, са калуђером Прибином. Приход манастира је 690 акчи, а његове винограде држе становници села Јарменоваца и Рашкова (непознато). Следећи помен је из 1559/60. године, када је убележен именом Свети Арханђел, са једним калуђером, Мојсилом, и приходом од 190 акчи. Исти приход манастир остварује и 1572. године.
Локалитет Ђурине ћелије (име по давном калуђеру Ђуру) на надморској је висини изнад 500 метара, у густој буковој шуми, заштићен стрмим падинама. Средином друге половине 19. века Јован Мишковић записује да се „Калуђерски поток тако зове јер је ту некада постојао манастир”, а почетком прошлога века Милоје Ракић саопштава да се „у Калуђерском потоку налазе остаци некадашњег манастира који народ зове Ђурине ћелије”.
Из извештаја руководиоца истраживања преписујемо: „Реч је о једнобродној грађевини, оријентисаној у правцу исток–запад уз мања одступања према северу, са полукружном апсидом на истоку и улазом на западној страни. Спољне димензије цркве су 6,60х4,95 метара. Дебљина зидова од 60 до 70 цм, зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. (…) Оно што је представљало изненађење за истраживаче јесу велике површине под фрескама које су остале очуване на зидовима. На зиду олтарског простора остале су сачуване фигуре архијереја, док је дуж читавог јужног зида цркве очувана доња зона живописа. Стручњаци који се баве проучавањем фресака слажу се да је реч о живопису из прве половине 15. века”.
Јужно од цркве, на удаљености од само 1,20 м, откривена је грађевина која, по свој прилици, представља остатке великог манастирског конака. Дужина спољног западног зида износи 11,30 м, а северног 10,30 м. Овако велика грађевина је преградним зидовима издељена на више просторија чија истраживања су започета. Приликом истраживања конака, пронађени су предмети за свакодневну употребу карактеристични за 16. и 17. век. Но, истраживања су тек на почетку и требаће много труда да се повежу откривени остаци на терену са изворним подацима из турских дефтера. Судећи по њима, на североисточним падинама Рудника у првим вековима турске владавине постојало је неколико манастира, од којих је опстао само манастир Никоље у селу Горња Шаторња. Радичевић о том проблему каже:
– Проблем убикације (припадање одређеном месту) средњовековних насеља, цркава и манастира поменутих у историјским изворима, у појединим случајевима веома је сложен и захтева детаљно проучавање писане и усмене грађе, топонимије и остатака на терену, што опет не гарантује позитиван исход. Када је реч о средњовековним црквеним објектима и насеобинским целинама на североисточним падинама Рудника, надамо се да су пробна ископавања на Ђуриним ћелијама тек почетак њиховог истраживања. Овогодишња истраживачка кампања се ближи крају, а пред археолозима се јавља конзерваторски проблем: како сачувати и спасити новооткривене средњовековне фреске, још једно изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја средњовековног Рудника.
Ова археолошка ископавања се обављају у организацији Народног музеја у Аранђеловцу. Уз руководиоца радова Радичевића, стручну екипу чине Владан Миливојевић и Олга Старчевић из аранђеловачког музеја и студенти археологије Јована Ненадовић и Драган Ћирковић. Истраживања материјално помаже Министарство културе Републике Србије, скупштине општина Аранђеловац и Топола, као и Народни музеј у Аранђеловцу сопственим средствима.
