Економија

МАРШ! ЕУ уцењује Србију да смањи царину на увоз дувана из Хрватске

Није прошло много од ватромета у Загребу поводом уласка Хрватске у ЕУ и чврстог стезања руку председника Хрватске и Србије, а балкански комшилук је већ успео да уђе у царинске сукобе.

Све је почело иступањем Хрватске из Споразума о слободној трговини југоисточне Европе (ЦЕФТА) и дилемом за кога ће сад важити балкански, а за кога европски прописи. Да ствар буде гора, у све се умешао и европски комесар за проширење Штефан Филе који је од званичног Београда затражио да одобри квоту за увоз цигарета из ЕУ у количини од 1.625 тона годишње по царинским стопама које су више него три пута ниже од регуларне царине при увозу из ЕУ.

Инсистира се да Србија пристане на одређивање те квоте како би и убудуће хрватска фабрика дувана из Ровиња могла на српском тржишту да продаје цигарете уз царину од 15, а не 57 одсто, колико износе дажбине за увоз из ЕУ. Као одређен уступак Србији понуђена је увећана квота за извоз шећера на тржиште Уније за 1.000 тона. Захтев Србије био је да се та квота са садашњих 180.000 тона увећа на 220.000 тона, али за званични Брисел то није прихватљиво. Царине на хрватски дуван у ЦЕФТИ износиле су од 10 до 15 одсто, а уласком у ЕУ су четири пута веће и износиће 57,6 одсто.

[quote]

Компаније најавиле сеобу

Мултинационалне компаније које имају фабрике цигарета у Србији прете да ће у случају да се одобри наведена квота за повлашћен увоз пребацити део локалне производње из Србије у своје фабрике у ЕУ. Србија је одобрила да Хрватска у мањим количинама на наше тржиште пласира део пољопривредних производа, месне прерађевине и слично, али инсистира да олакшице престану да важе за цигарете.

[/quote]

 

У ЕК објашњавају да је Хрватска, уласком у ЕУ и напуштањем ЦЕФТЕ, доведена у неповољан положај у трговинском режиму са државама региона, и да ће ЕУ због тога дозволити Загребу да у неким областима задржи стари трговински режим.

Овакав расплет последица је неуспешних преговора Брисела и Београда о повољнијем извозу ровињских цигарета у Србију. Српски преговарачи, под притиском домаће дуванске индустрије, нису пристали да се одобри посебна квота за увоз цигарета.

Бојана Тодоровић, помоћник министра трговине и члан преговачког тима, изјавила је да Србија није могла да пристане на предлог Брисела.

– Дуванска индустрија је од великог значаја за Србију и управо с уласком Хрватске у ЕУ требало је да буду превазиђене нецаринске баријере које су дуги низ година ограничавале приступ хрватском тржишту. У том смислу тешко можемо да пристанемо на квоту, јер управо српска индустрија сада очекује да се погоршавањем услова пословања за хрватску компанију, компензирају губици који су настали за наше компаније у ранијем периоду на тржишту Хрватске – рекла је она.

Цео спор је у суштини беспотребан с обзиром на то да ће Србија од јануара идуће године морати да укине све баријере за увоз из ЕУ, а на основу Споразума о стабилизацији и придруживању. Београд је заправо тражио само мало почека, али Брисел на то не пристаје.

– За сада нисмо успели да се договоримо са европским колегама – каже Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде. – Они не попуштају са својим ставом да се морају поштовати све одредбе ССП, а ми не желимо да домаће пољопривреднике оставимо на цедилу. У преговорима смо дошли до две спорне тачке – а то су царине на увоз цигарета и шећера.

БиХ суспендовала ЦЕФТА
Више од 50 хрватских фирми, махом произвођача и прерађивача меса, добило је забрану извоза у БиХ јер не испуњавају стандарде ЕУ. Министар трговине у БиХ Мирко Шаровић рекао је да је та одлука “логичан след околности” након уласка Хрватске у ЕУ. И српски извозници хране огорчени су одлуком БиХ која је фактички суспендовала споразум ЦЕФТА, који је земљама региона омогућавао слободан проток робе.
– Групе производа за које се уводе пуне царинске стопе плус прелевмани чине говеђе, свињско, овчје, живинско месо, млеко и прерађевине, јаја, мед, поврће, воће, сокови, вино, пиво, сирће. Ова група чини негде око 40 одсто укупне размене са БиХ – навео је секретар Удружења за пољопривреду ПКС-а Милан Простран.

Државни секретар је подсетио да је прво Европа 2000. дала могућност бесцаринског извоза нашим привредницима у земљама ЕУ.

– Имали смо приступ тржишту од преко пола милијарде становника, односно потенцијалних корисника. Са друге стране, неки производи, као што су шећер и беби биф, били су на квоти, чиме је Србија добила значајан девизни прилив – наводи он.

 

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Em smo "genocidni" to je zvaničan stav RS, usvojila Skuština i odovarajuću "Delaraciji…" evo niču silne "genocidi" Srba, maltene nad svima, neki dan i nad Makedoncima, podigoše i spomenik (?!), nema veze što svakodnevno isplivavaju istine o podmetnutim lažima, svi na srbskoj krvi koja nekoć oslobodi od okupatora ove prostore i na račun srbskih zemalja i starosedelaca Srba napraviše svoje nove državice, otkopavaju se masovno grobnice ubijenih Srba, od Sarajeva ispod deponija, pa do drugih mesta, NIŠTA to ne vredi, kada predstavnici koje ovaj narod izabra, i dalje tancuju po naručenoj melodiji i u ritmu NATO pakta… ovo je prevršilo svaku meru, ali narod ćuti…

  2. ШТА ЈЕ САВРЕМЕНА ДЕМОКРАТИЈА?

    САВРЕМЕНЕ ДЕМОКРАТЕ ДАНАС, ИЛ НОВОКОМПОНОВАНИ ПОЛИТАЧАРИ ПРИМЕЊУЈУ ЗАПАДНОЕВРОПСКО ГЕСЛО, ИСПОРУЧИ СРБЕ, ЛИЦИТИРАЈ СРБЕ, УНИШТИ СРБИЈУ, СРБЕ…
    СМИШЉЕНО ПОКЛАЊАЊЕ, БУЗАШТО ПРОДАВАЊЕ НАРОДНЕ И НАЦИОНАЛНЕ ИМОВИНЕ, АЛИ И ТО ШТО СЕ ЧИНИ, ЗАПАМТИТЕ САМО ЈЕ НА ШТЕТУ СРБСКОГА НАРОДА…
    СМИШЉЕН ПЛАН ДЕМОКРАТСКЕ ПОЛИТИКЕ И РАД НА УНИШТАВАЊЕ И НЕСТАНАКУ СРБИЈЕ… СРБА…
    СВЕГА ШТО ЧИНИ КАРАКТЕРИСТИЧНОСТ СРБА…
    У ЈЕДНОМ ВЕКУ ТОЛИКО НЕИСТИНЕ, НЕПРАВДЕ, И ЗАВЕРЕ ПРОТИВ СРБА… И ИСТОРИЈЕ СРБСТВА…
    ДАНАС ТИ СЕСТРО, АЛИ И ТИ БРАТЕ СРБИНЕ ПРОБУДИ СЕ, НЕДОЗВОЛИ ОВАКО ПОНАШАЊЕ ВИШЕ, НЕДРЕМАЈ И НЕСПАВАЈ… ДОПУСТИШ ЛИ ДА УНИШТЕ ВОЈСКУ, НИ ТЕБЕ ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ, ЈЕР ДРЖАВА БЕЗ ВОЈСКЕ НЕПОСТОЈИ…
    ПОМОЗИТЕ, И УЈЕДИНИТЕ СЕ, У СРБИЈИ ЈЕ ВРЛО ТЕШКО…
    ХОЋЕМО НАРОДНУ, А НИКАКО ДЕМОКРАТСКУ ДРЖАВУ…

    Боље поштење, него живљење…

    АЛ’ АКО СВЕ ЈОШ НИЈЕ КАСНО…
    УБИЛИ СУ ПРВОГ МИНИСТРА, БИВШЕГ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ И ПРЕДСЕДНИКА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ У ПОСЛЕДЊИХ НЕКОЛИКО ГОДИНА. У ЖЕЉИ ДА ЗАУСТАВЕ РАЗВОЈ И СЛОБОДУ СРБСКОГ НАРОДА, А’ УБИЦЕ ДО ДАНАС НИСУ ПРОНАЋЕНЕ. КО ТУ КОГА ПОМАЖЕ, ИЛИ СЕ ОПЕТ ТУ ПОНАВЉА ИЛИ РАЂА НЕКИ ВУК БРАНКОВИЋ…
    ИЛ’ ВУК УБИЦА…
    ИЛИ ВУК ИЗДАЈИЦА..
    У НАРОДУ СЕ КАЖЕ: СВЕ ЋЕ ТО ВРЕМЕ, ДА СПРЕЧИ, СРЕДИ И УРЕДИ, САМО ТРЕБА ЧЕКАТИ, АЛИ СЕ НЕСМЕ ШТЕТИТИ…
    НЕДОЗВОЛИМО СТВАРАЊЕ КОАЛИЦИЈА ПРОПАЛИХ…
    С ПОШТОВАЊЕМ,
    2005. СРБИН СРЕЋНЕ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ…

  3. Велика храброст је волети своје, а поштовати туђе…
    И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и клице на њихове језике за време мојих похода. За време опсада и дуго после тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји походци и походке долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.
    Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу неприметно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично ћуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.
    Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и песме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тераш или да бежиш, што ти се чини могућнијим.
    На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.
    Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком.
    Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада.
    Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
    Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај и потомке. То може штетити само једном нараштају, а не народу.
    Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. Jезик, чедо моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.

  4. ШТА ЈЕ САВРЕМЕНА ДЕМОКРАТИЈА?

    САВРЕМЕНЕ ДЕМОКРАТЕ ДАНАС, ИЛ НОВОКОМПОНОВАНИ ПОЛИТАЧАРИ ПРИМЕЊУЈУ ЗАПАДНОЕВРОПСКО ГЕСЛО, ИСПОРУЧИ СРБЕ, ЛИЦИТИРАЈ СРБЕ, УНИШТИ СРБИЈУ, СРБЕ…
    СМИШЉЕНО ПОКЛАЊАЊЕ, БУЗАШТО ПРОДАВАЊЕ НАРОДНЕ И НАЦИОНАЛНЕ ИМОВИНЕ, АЛИ И ТО ШТО СЕ ЧИНИ, ЗАПАМТИТЕ САМО ЈЕ НА ШТЕТУ СРБСКОГА НАРОДА…
    СМИШЉЕН ПЛАН ДЕМОКРАТСКЕ ПОЛИТИКЕ И РАД НА УНИШТАВАЊЕ И НЕСТАНАКУ СРБИЈЕ… СРБА…
    СВЕГА ШТО ЧИНИ КАРАКТЕРИСТИЧНОСТ СРБА…
    У ЈЕДНОМ ВЕКУ ТОЛИКО НЕИСТИНЕ, НЕПРАВДЕ, И ЗАВЕРЕ ПРОТИВ СРБА… И ИСТОРИЈЕ СРБСТВА…
    ДАНАС ТИ СЕСТРО, АЛИ И ТИ БРАТЕ СРБИНЕ ПРОБУДИ СЕ, НЕДОЗВОЛИ ОВАКО ПОНАШАЊЕ ВИШЕ, НЕДРЕМАЈ И НЕСПАВАЈ… ДОПУСТИШ ЛИ ДА УНИШТЕ ВОЈСКУ, НИ ТЕБЕ ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ, ЈЕР ДРЖАВА БЕЗ ВОЈСКЕ НЕПОСТОЈИ…
    ПОМОЗИТЕ, И УЈЕДИНИТЕ СЕ, У СРБИЈИ ЈЕ ВРЛО ТЕШКО…
    ХОЋЕМО НАРОДНУ, А НИКАКО ДЕМОКРАТСКУ ДРЖАВУ…

    Боље поштење, него живљење…

    АЛ’ АКО СВЕ ЈОШ НИЈЕ КАСНО…
    УБИЛИ СУ ПРВОГ МИНИСТРА, БИВШЕГ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ И ПРЕДСЕДНИКА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ У ПОСЛЕДЊИХ НЕКОЛИКО ГОДИНА. У ЖЕЉИ ДА ЗАУСТАВЕ РАЗВОЈ И СЛОБОДУ СРБСКОГ НАРОДА, А’ УБИЦЕ ДО ДАНАС НИСУ ПРОНАЋЕНЕ. КО ТУ КОГА ПОМАЖЕ, ИЛИ СЕ ОПЕТ ТУ ПОНАВЉА ИЛИ РАЂА НЕКИ ВУК БРАНКОВИЋ…
    ИЛ’ ВУК УБИЦА…
    ИЛИ ВУК ИЗДАЈИЦА..
    У НАРОДУ СЕ КАЖЕ: СВЕ ЋЕ ТО ВРЕМЕ, ДА СПРЕЧИ, СРЕДИ И УРЕДИ, САМО ТРЕБА ЧЕКАТИ, АЛИ СЕ НЕСМЕ ШТЕТИТИ…
    НЕДОЗВОЛИМО СТВАРАЊЕ КОАЛИЦИЈА ПРОПАЛИХ…
    С ПОШТОВАЊЕМ,
    2005. СРБИН СРЕЋНЕ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ…

    ОДГОВОРИ
    СРБИН ИЗ СРБИЈЕ
    Your comment is awaiting moderation.
    20/07/2013 at 17:48
    Прочитајте ХИЛЕНДАРСКУ ПОВЕЉУ И ЗАВЕШТАВАЊА ЈЕЗИКА до КРАЈА… ЈАСНО ће и вама бити ДА НАС НЕПРИЈАТЕЉ УНИШТАВА НАШИМ НАЧИНОМ…

    ХИЛАНДАРСКА ПОВЕЉА – ЗАВЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА

    „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?”
    Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнензнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потрао и својих потурио.
    Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.
    Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и море језика. Бива то најчешће на границама народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик једног народа меша о језик другог народа.
    Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. На крају се чује само један. Битка је завршена.
    Нестао је један језик, нестао је један народ.
    Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити свој језик. После изгубљеног језика нема ни тога више народа. Човек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји.
    Туђи језик човек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрекне свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, нестаје његов, било што му је то воља било да то мора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!