Пијаца српска – парадајз из Сенегала, лук из Кине, а лубенице из Грчке

0
(0)

Што је километара више, цене су ниже – необична је логика на српским пијацама. Неретко, парадајз из Сенегала, лук из Кине, лубенице из Грчке, пасуљ са Блиског истока или из Египта истих су или нижих цена од домаћих. Привредници не поричу да су слабо организовани, али државу криве за лошу аграрну политику.

Увезено воће и поврће неретко је јефтиније од оног произведеног у Србији, што за последицу има да домаћи произвођачи уништавају своје производе. Док се питамо како је могуће да производ који је прешао хиљаде километара буде јефтинији од оних произведених у нашем дворишту, привредници не поричу да су слабо организовани, али државу криве за лошу аграрну политику. Иако се пољопривредници жале на скуп процес производње, цена робе код произвођача често није висока, али од њиве до тезге порасте и три пута.

„Ми пољопривредници који смо стварно произвођачи, не можемо да продамо робу, нашу робу поклањамо, а они увозе са стране а имамо робу у изобиљу“, каже Слободан Ристовић из Житорађе.

У Привредној комори кажу да није реч о великим количинама увоза из егзотичних земаља, али да је већи парадокс то што увозимо робу по којој смо познати као произвођачи. Тако је, за првих пет месеци ове године, увоз паприка био готово четири пута већи него извоз, док је увоз парадајза чак 270 пута већи него извоз.

Дражи нам је холандски кромпир, па је из земље кломпи и лала увезено 33 пута више кромпира него што је извезено. Лук најчешће долази из Пољске, а пасуљ из Кине и Киргистана. Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије каже да је заједнички наступ произвођача једно од решења, а не само укрупњавање поседа, типа кластера за заједнички наступ на тржишту који би сигурно побољшао статус произвођача.

„Врло је битна стратегија која је у изради и регионализација производње, мислим да би та два фактора много допринела“, каже Будимовић.

То значи да би регионализацијом производње држава препоручила шта се у ком делу производи и то субвенционисала. Иако и од стратегије и од државе очекују много, привредници не поричу да и у њиховој организацији има пропуста.

„Сигурно да нисмо довољно организовани, али за све то морамо као друштво, систем да имамо националну аграрну стратегију. Субвенције нису давање пољопривредницима, него улагање у крајњи производ да би био јефтинији. Мора држава да издвоји више пара за аграр да би пољпопривредни произвођач био конкурентнији“, каже Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника Србије.

Производ би могао да буде јефтинији, а произвођачи конкурентни и када би се удружили – тако би било могуће да опстану у борби против великих трговинских ланаца којих је у Србији све више.

 

РТС

фото: Бета 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

САД увеле санкције за корпорацију SMIC, кинеског произвођача чипова

5 (1) ВЛАСТИ Сједињених Држава увеле су извозна ограничења за испоруку америчких високотехнолошких производа кинеском …

Економски судар САД и Кине у Србији

5 (3) Доласком Америчке развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београд, наша земља дефинитивно постаје економски …

4 Коментара

  1. Pa sta ako su cene takve, kave su.?? Pa i poslanicke plate i plate ministra su tolike..pa to niko ne komentarise…a Vi bre navalili na : paradajz,, luka….lubenice…:P 😛

  2. Пријатељи, то је демократија, Ја разумем да Кинез хоће да сади лук у Србији, неби било проблема, јер земља код нас је боља него у кини, Кратко речено наша земља има услове за своје потребе, само то не одговара водећим структурама у нашој земљи, Ми се боримо против ГМУ, али ми увозимо пројизводе који су подстакнути са ГМУ, Ђе је логика, срб

  3. А увозници из Србије…

  4. Jbg, mi razvijamo IT sektor, pablik rilejšns, advertajzing, konsultantske kuće… najveći izvozni brend nam je najveće sranje među automobilima… Jebeš hranu!!! Kretenasta zemlja! Uvozimo ono što možemo da izvozimo, izvozimo ono što ne možemo da prodamo (osim ako se Rusi ne smiluju, i iz političkih razloga dozvole uvozni kontigent kragujevačkog sranja…)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend