fbpx

Миливојевић: Најава смањења цензуса ради стварања квазидемократије у Србији

5
(1)

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић изјавио је данас да иако у Србији не постоји правна сметња да се у години избора мења изборни закон, проблем је то што је највећи део опозиције најавио бојкот избора те би смањење цензуса водило томе да у парламент уђу странке које немају довољну подршку бирача, ради стварања привида – „квазидемократије“.

Миливојевић је за агенцију Бета изјавио да „у некој нормалној земљи нико ништа не би имао против смањивања цензуса, али не када је у питању бојкот избора, када ће то довести до стварања инстант странака, само за ове изборе“.

„Александар Вучић не нуди смањење цензуса, он тестира јавно мњење. Добро би било да је смањење цензуса било увршћено у захтеве опозиције за побољшање предизборних услова, што би имало смисла ако би цензус био повећан за оне који на изборе излазе у коалицијама, као што је случај са СНС. Тада би то било у реду“, сматра Миливојевић.

Он је рекао да је „очигледно да иза смањења цензуса за улазак у парламент стоји нешто друго: покушај да се баци удица што већем броју малих странака, да би се тако смањили ефекти бојкота избора“, а „очигледно није реч о искреној намери“.

Миливојевић је рекао да, „ако Александар Вучић заиста жели да покаже да је за компромис, треба да се донесе Леx Специалис – да одложи одржавање парламентарних избора за најмање шест месеци, да се до тада доведу у ред сви изборни услови, а да опозиција под тим условима, као знак добре воље, пристане да изађе на локалне изборе који би били у редовном термину“ на пролеће ове године.

„Слажем се са председником Републике да је боље ако воља грађана буде исказана кроз цензус од три одсто за улазак у парламент, него пет одсто колико је сада. Мање се расипају гласови грађана. Међутим проблем је у томе што је највећи део опозиције најавио бојкот избора, а смањење цензуса биће подстицај за оне који би једва прешли цензус од пет одсто да на изборе изађу“, сматра Миливојевић.

Он је рекао да „ако се избори буду расписали на такав начин, они су бесмислени, осим ако неко жели да тера инат, а последица ће бити да ће врло брзо морати да буду расписани нови, ванредни парламентарни избори“.

„Александар Вучић се не понаша као председник Републике, он је и премијер и тужилаштво и сви актуелни министри – он се понаша као апсолутни владар“, казао је Миливојевић.

На питање да ли очекује да поводом најаве смањења цензуса за улазак у парламент реагује Европска унија чији су посланици учествовали у међустраначком дијалогу за унапређење предизборних услова, Миливојевић је одговорио да сматра да је „Бриселу важно да у Србији дође до побољшања изборних услова, али не по сваку цену, а ЕУ тренутно одговара то што у Србији имају апсолутног владара који је кооперативан“.

„Мислим да Европску унију ове теме не занимају превише. Ако Европски парламент жели да се овде одрже демократски избори, он мора да притисне власт. Брисел има начина да га натера, али то не жели из практичних разлога, зато што им је потребан неко као Вучић, ко ће испуњавати све што се од њега тражи. То нема везе с демократијом. Он се очигледно у некој расподели карата показао као најбољи избор“, казао је Миливојевић о Вучићу.

Миливојевић је рекао да је опозиција у преговорима о побољшању предизборних услова тражила пре свега увођење реда у медијима, међу којима има оних који не само да не информишу грађане у складу с прописима, већ их и дезинформишу, као и да медији које контролише владајућа странка „криминализују не само политичаре из опозиције већ и добар део јавних личности који везе немају с политиком“.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ДОK БУKТИ KОРОНА: Полиција у Обреновцу хапси због Фејсбук статуса против миграната!?

5 (7) Јурњава по интернету због Фејсбук статуса. Мушкарац Н. K. ухапшен је у Обреновцу …

Дефицит буџета Србије на крају фебруара 600 милиона динара, јавни дуг 49,1 одсто БДП-а

0 (0) Дефицит републичког буџета на крају фебруара ове године износио је 600 милиона динара …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *