Пред нашим очима се појављују живи учесници процеса који је косовска традиција заувек обележила у митској издаји Вука Бранковића
Испод украсних својстава уважавања видовданске традиције, сасвим је видљиво – у јавној поруци председника Србије – умањивање и преобликовање значаја и домета Косовског завета.
У суштинским садржајима председничке поруке није уопште тешко препознати кључне чиниоце другосрбијанске (невладине) идеолошке платформе. Тако је Латинка Перовић давно назначила како српска средњовековна историја и њени споменици и нису само – српски. То је оно што албанска пропаганда данас развија у високом регистру.
Да би се до тога стигло, неопходно је тривијализовати Лазарев небески избор и обезвредити Обилићев херојски подвиг. Оба та чиниоца предмет су дугогодишње другосрбијанске идеолошке „обраде“: сасвим их је једноставно пронаћи у речима председника Србије.
Чему у практичном смислу то може послужити? Као подршка настојању да се Косово прими у УНЕСКО и постане државни старатељ над Грачаницом и Дечанима. То је једна фаза у дуготрајном кретању ка признању Косова: у складу са западним (америчким) захтевима. Тако се још једном показује да је владајућа идеолошка, културна и политичка агенда у нас – другосрбијанска (невладина) платформа. Као сервис невладине интелигенције, појављује се свакако и председник Србије. Оно што понекад промиче је да се такво понашање одвија по пресудним садржајима косовске традиције. Јер, пред нашим очима се појављују живи учесници процеса који је та традиција заувек обележила у митској издаји Вука Бранковића. Тако се уверавамо у то да су сви елементи косовског опредељења увек историјски присутни: небески избор, херојски подвиг и – неминовно – митска издаја.
Опрема: Стање ствари
Moj zadatak nije samo moj. Jednom za svagda, prestanite spominjati ime Vuka Branković u kontekstu izdaje. Njegova vojska je strašno stradala i nije mogla biti uništena do kraja. Najveće žrtve su sa brojnošću Vukovih izginulih ratnika, katastrofa Srba na Polju Kosovu.