Милојко Арсић: Програм инвестиција „Србија 2025“, вредан 14 милијарди евра, био је неостварив и без пандемије, а сада ће подбачај у односу на план из 2019. бити још већи

Милојко Арсић: Програм инвестиција „Србија 2025“, вредан 14 милијарди евра, био је неостварив и без пандемије, а сада ће подбачај у односу на план из 2019. бити још већи

5
(2)

Програм планираних инфраструктурних инвестиција „Србија 2025“, вредан 14 милијарди евра, био је неостварив и без пандемије, а сада ће подбачај у односу на план сачињен крајем 2019. године бити још већи, рекао је професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

У интервјуу агенцији Бета, Арсић је рекао да је тај план финансијски неодржив јер би његова реализација, упоредо са најављеним високим растом плата и пензија, подразумевао велико додатно задуживање земље.

„За велико задуживање у неколико наредних година није постојао фискални простор ни пре кризе, а он је смањен због великог задуживања и пада бруто друштвеног производа (БДП) у 2020. години“, рекао је Арсић.

Додао је да се у 2021. години очекује додатно задуживање Србије због ублажавања кризе, чиме ће се самњити простор за финансирање инвестиција задуживањем.

Осим што је, како је рекао, план инвестиција био финансијски неодржив, не би био ни остварив до 2025. године због неефикасности реализације јавних инвестиција, пошто је уобичајено кашњење завршетка радова.

Потреба за повећањем јавних инвестиција у Србији је неспорна, јер је земља деценијама недовољно улагала у саобраћајну, енергетску и комуналну инфраструктуру, али је неопходно, сматра Арсић, да се унапреди процедура избора пројеката.

„То подразумева да се пре одлуке о реализацији уради анализа трошкова и користи, а да се потом организује јавна расправа како би се проверило да ли је анализа урадјена коректно, као и да ли је предложени пројекат приоритет“, рекао је он.

Анализа трошкова и користи и јавна расправа би, према његовим речима, требало да спречи да се реализују економски и друштвено неприхваљиви пројекти.

Извођачи радова треба да се, како је оценио, бирају у конкурентској процедури, а надзор над изводјењем радова унапреди.

„На тај начин би се спречило да се иначе оправдани пројекти реализују знатно дуже, а да њихове цене буде знатно веће, од економски оправданих“, рекао је Арсић.

Додао је да те анализе и процедуре за циљ имају да се спречи непотребно расипање народног новца.

Сви пројекти које финансира држава, а посебно изградња националног стадиона, због велике вредности, требало би, према његовим речима, да прођу кроз ту процедуру, уместо да се одлуке о приоритетима, реализацији, финансирању и извођењу пројеката доносе у уском, затвореном кругу људи.

„У условима ограничених ресурса избор једног пројекта, чак и када је он економски оправдан, значи да се одустаје од реализације других пројекта. Стога је важно да се кроз јавну расправу утврди да ли је изградња националног стадиона приоритет у односу на друге пројекте које би држава могла да реализује“, рекао је Арсић.

„Добра пољопривредна сезона и повољне цене утицале на мањи пад БДП“

Оцењујући мањи пад БДП у 2020. години у Србији него у већини европских земаља Арсић је рекао да је то последица структуре привреде Србије у којој високо учешће има производња егистенцијалних производа (хране, пића, кућне хемије), док је учешће делатности које су снажно погодјене кризом, попут туризма, производње инвестиционе опреме и трајних потрошних добара, ниско.

„Добра пољопривредна сезона, али и повољне цене по којима Србија тргује са светом такође су утицали на мањи пад БДП, као и то што је Србије ушла у пандемију са релативно високом стопом раста, за разлику од већине европских земаља чије привреде су током претходне године значајно успориле, док су неке биле у благој рецесији.

Осим тога, на мањи пад БДП, поред експанзивне монетарне политике, утицао је, како је рекао и снажан неселективан фискални стимуланс, али је резултирао фискалним дефицитом од девет одсто БДП.

Одговор економске политике на кризу је, према његовим речима, „био адекватан, што се испољава кроз мали пад БДП и изостанак знатнијег раста незапослености“.

На ту неселективну помоћ потрошено је, како је рекао, доста средстава у кратком периоду, тако да држава нема много простора да настави са подршком привреди у 2021. години, иако ће та подршка бити и даље неопходна.

„Исте економске резултате у 2020. години држава је могла да постигне селективнијом помоћи привреди и градјанима, а то значи са мањим фискалним дефицитом и мањим растом јавног дуга“, рекао је Арсић.

Додао је да му се чини да је економска политика Србије у 2020. години креирана на основу уверења да ће пандемија и економска криза окончати до краја 2020. године, а да ће у 2021. доћи до спонтаног опоравака привреде, што је било погрешно уверење.

Истакао је да одговорна економска политка у условима неизвесности подразумева да држава има адекватан одговор и у случају када ток догадјаја крене у неповољном смеру, што у актуалним околностима знача да се пандемија продужи на значајан део 2021. године.

Арсић је рекао да је званична пројекција раста БДП за 2021. годину, према којој се очекује раст од шест одсто, претерано оптимистична.

Основни извори раста у 2021.

Према званичним пројекцијама основни извори раста у 2021. години су, како је рекао, очекивани раст инвестиција од чак 13,3 одсто и раст личне потрошње од 5,4 одсто.

Чак и ако се, према његовим речима, оствари планирани раст јавних инвестиција од око 14 одсто мало је вероватно да ће приватне инвестиције које чине четири петине укупних инвестиција у 2021. имати планирани раст од близу 13 одсто.

Домаће и стране приватне инвестиције у наредној години ће, како је оценио, стагнирати јер ће економски и здравствени ризици бити високи, а при томе су финансијске перформансе предузећа у периоду кризе погоршане, па је тиме и њихова способност да инвестирају смањена.

Мало је вероватно да ће, према његовим речима, реална приватна потрошња бити повећана за 5,4 одсто, јер ће основни извори њеног финансирања расти знатно спорије, реални раст зарада ће се, вероватно кретати измедју два и три одсто, пензија око четири одсто, док ће дознаке стагнирати.

Процењује се да ће, како је рекао, фискални дефицит у 2021. години бити већи од планираних три одсто БДП и да ће се кретати у интервалу од четири до пет одсто БДП, а кључни разлог за већи фискални дефицит су прецењени приходи државе, који су последица претерано оптимистички планираног раста БДП.

Поред тога, како је оценио, раст броја стечајева предузећа, раст незапослености и погоршање финансијских перфоманси предузећа ће погоршати наплату како текућих, тако и одложених пореза.

„Због фискалног дефицита који ће бити већи од плана и ниже стопе раста БДП очекује се раст јавног дуга у односу на БДП, чак и ако номинални курс динара остане приближно константан. Највећи део фискалног дефицита ће се покрити задуживањем државе, као и 2020. године, док ће се мањи део покрити приходима од приватизације Комерцијалне банке“, рекао је Арсић.

Додао је да ће, ако БДП у наредној години буде растао по стопи од три-четири одсто, а курс динара остане стабилан, јавни дуг прећи 60 одсто БДП, али ће фискална позиција Србије у 2021. години остати стабилна, што значи да је још увек ризик од кризе јавног дуга низак“.

„Да би се спречио раст ризика од кризе јавног дуга неопходно је да се фискални дефицит у 2022. години смањи на око два одсто БДП, што је економски могуће, али ће то представљати политички изазов с обзиром да ће бити изборна година“, рекао је Арсић.

Он је рекао да ће спољнотрговински дефицит у 2020. години достићи скоро десет одсто БДП, што је слично као и у претходној години, упркос томе што су односи извозних и увозних цена у 2020. за Србију били врло повољни и што је обим трговине опао.

То је у односу на друге земље централне Европе, као је рекао, висок дефицит, а већи дефицит има само неколико земаља Западног Балкана.

Уколико се раст спољнотрговинскаког дефицита настави у наредним годинама, то би, према његовим речима, могло негативно да утиче на привреду Србије, јер би расла њена зависност од сталног прилива страног капитала, а уколико би се прилив страног капитала смањио то би утицало на пад девизних резерви, због чега би притисак на слабљење динара био појачан.

Потенцијални ризици су, како је оценио, већи што се већи део дефицита финансира задуживањем државе и приватног сектора, а не дознакама и страним директним инвестицијама.

У прилог оџивости високог спољнотговинског дефицита Србије могао би да буде, према његовим речима, раст улагања западних земаља у југоисточну Евопу услед смањења њихових улагања у Кину због раста трошкова производње у Кини, али и због геополитичких разлога.

Током наредне године очекује се, рекао је Арсић, раст незапослености, услед отпуштања радника у делатностима које су нарочито снажно погодјене кризом и стагнације запослености у осталим делатностима.

За сада је, према његовим речима, верованије да ће се регистрована запосленост смањити за неколико десетина хиљада, него да ће посао изгубити неколико стотина хиљада радника.

Отпис пореских дугова могао би се, како је оценио, разматрати тек када криза продје, а до тада је боље да се пореске обавезе делатности и предузећа које су снажно погодјене кризом одлажу јер није оправдано да се у периоду кризе, која је по дефиницији привремена, мењају трајне карактеристике пореског система, као што су порске стопе.

„Већ неколико година основне слабости дражаве нису у економској политици него у привредном систему, односно у погоршању квалитета институција, бујању клијентелизма и корупције, некомпетентности државних органа“, рекао је Арсић.

Истакао је да су највеће грешке економске политике неселективни фискални подстицаји, кроз које су у кратком периоду потрошена велика средства, тако да су могућности за нове подстицаје смањени, а они су истовремено и неправични јер су једнаку помоћ добили и богати и сиромашни градјани и предузећа која су погодјена кризом и која нису.

Други промашај је, како је рекао, високо повећање плата у јавном сектору у 2021. години, упркос томе што је привреда ове године имала пад и што су зараде у приватном сектору стаганирале током 2020. године.

„Претерано јак динар представља погрешан ценовни сигнал“

Снажна монетарна и фисакална експанзија дају, како је оценио краткорочано добре резутате, али у условима фискног девизног курса, доводе до великог смањења девизних резреви, што је неодрживо у дужем периоду.

„Када је у питању монетарна политика неоправдано је што је Народна банка Србије откупила корпоративне обвезнице које нису емитоване по стандрадној процедури и нису прошле тржишну верификацију, а што ће у крајњој инстанци имати за последицу смањење девизних резерви.

Током последње четири године динар је ојачао у односу на евро за око осам одсто, а континуираним раст спољнотрговинског дефицита указује, како је оценио, да раст реалне вредности динара није у складу са кретањем конкуренности привреде Србије.

Арсић је рекао да реално јачање динара негативно утиче и на структуру привреде Србије јер усмерава домаће и стране инвеститоре у секторе неразмењивих добара, као што је градјевинарство, док смањује инвестиције у индустрију и друге секторе који претежно производе за извоз.

„Претерано јак динар представља погрешан ценовни сигнал који може да доведе до тога да одлуке о инвестирању или задуживању донете у садашњости неће бити адекватне у будућности“, рекао је Арсић.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Борис Над: Позадина сукоба Истока и Запада

Борис Над: Позадина сукоба Истока и Запада

5 (9) Сукоб између САД и Кине, или између САД и Русије није само сукоб …

Јања Гашећа: Писмо са Косова и Метохије или Албанци мењају став

Јања Гашећа: Писмо са Косова и Метохије или Албанци мењају став

4.9 (7) Албанцима се на КиМ љуља тло под ногама, пре свега због суморне стварности …

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend