Насловна / Став / Мирослав Здравковић: Економско расрбљивање Црне Горе
Мирослав Здравковић: Економско расрбљивање Црне Горе 1

Мирослав Здравковић: Економско расрбљивање Црне Горе

Асимилација Срба се врши на много начина у Црној Гори, а њихова маргинализација се спроводи и кроз економско заостајање

Број Срба у Црној Гори смањен је са 198 хиљада, приликом пописа 2003, на 178 хиљада приликом пописа 2011, а њихов удео у укупном становништву смањен је са 32% на 28,7%. На основу знатно веће просечне старости Срба (преко 45 година) од Црногораца (око 35 година) приликом пописа становништва у 2021. можемо очекивати да ће број Срба бити смањен на око 150 хиљада, а њихов удео у укупном становништву биће додатно смањен на око 23%. Осим што су Црногорци први народ без ђедова, нажалост су и први народ у свету где деца припадају једном а родитељи другом народу.

Асимилација Срба се врши на много начина у Црној Гори, а њихова маргинализација се спроводи и кроз економско заостајање. Овде наводимо само два податка: удео пет општина са српском већином у укупном броју запослених и у укупном фонду исплаћених зарада.

Сабрали смо податке за Беране, Бијело Поље, Херцег Нови, Пљевља и Плужине и ставили их у однос са укупним бројем запослених и израчунатим фондом исплаћених зарада.

У ових пет општина је живело 66 хиљада Срба и 79 хиљада припадника других народа, приликом пописа из 2011. Осталих 112 хиљада Срба живело је највише у Подгорици и Никшићу, па у Будви, Котору и Даниловграду. Удео ових 5 општина у укупном броју становника износио је 23,4% (податак потребан ради поређења са одабрана два податка).

Укупан број запослених, од јануара 2011. до октобра 2018, повећан је у ових 5 општина са 28.248 лица на 29.559. Њихов удео у укупној запослености смањен је са 17,9% на 15,2%. У односу на удео у укупном становништву приликом пописа (23,4%) ове општине су имале за 35% мању запосленост.

Мирослав Здравковић: Економско расрбљивање Црне Горе 2

Пошто се у Црног Гори догађа Подгоризација, као Београдизација у Србији, не би било коректно не погледати шта се догодило и са Подгорицом и са осталим општинама са српском мањином.

Укупан број запослених у Црној Гори, у периоду посматрања, повећан је за 35.455 лица. При томе је Подгорица повећала број запослених за 24.954 лица, а удео у укупној запослености са 42% на 46,9%.

Остале општине, по одбитку 5 општина са српском већином и Подгорицом, смањиле су удео у укупној запослености са 40,1% на 37,9%, али су повећале број запослених за 10.501 (са 63.267 на 73.768, за 16,6%, што је преко 2% раста годишње). Значи, оствариле су пораст економске активности у односу на стагнацију у општинама са српском већином.

Укупан фонд нето зарада, израчунат као производ просечних зарада и броја запослених, повећан је, од јануара 2011. до октобра 2018, за 19 милиона евра, са 80 на 99 милиона. У овом повећању Подгорица је имала пораст од 11,9 милиона, остале општине без Подгорице и пет одабраних за 6 милиона, а пет општина са српском већином за 1,1 милиона евра.

Пет одабраних општина смањило је удео у укупном фонду зарада за 1,8 процентних поена, са 15,5% на 13,7%. Узевши у обзир удео у укупном броју становника, фонд зарада по становнику представља 58,5% од просека за Црну Гору (више од тога за исељавање након 2011. из ових општина).

Подгорица је повећала удео у фонду исплаћених зарада за 3,2% поена, са 45,8% на 49%. Остале општине су смањиле удео за 1,4%, са 38,7% на 37,3%, али је фонд зарада повећан са 31,1 на 37,1 милиона евра што је раст за 19,3% (раст фонда у пет општина био је 9%).

Мирослав Здравковић: Економско расрбљивање Црне Горе 3

Подаци о одабраних пет општина не садрже и податке о запосленима по националној основи, а како бисмо сазнали да ли се лакше добија посао уколико се неко декларише да је Црногорац, Бошњак или Албанац.

Маргинализација Срба у Црној Гори је неспорна. Али, догађа се и маргинализација Срба у Србији много већим интензитетом од ове у Црној Гори у десетинама општина у Србији које имају бржи демографски пад, смањивање броја запослених и фонда зарада, у односу на ових пет општина у Црној Гори.

Мирослав Здравковић

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 7. 12. 2018)

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Мило Ђукановић на једном швајцарском банковном рачуну има преко милијарду евра! 13

Мило Ђукановић на једном швајцарском банковном рачуну има преко милијарду евра!

Стигла ми је још једна пријетња у низу, ко зна већ која по реду. Породица …

Пеђа Марковић: Бројке демантују Вучића 15

Пеђа Марковић: Бројке демантују Вучића

Ни 500 милиона евра за стадионе неће покренути развој земље, јер морате пре тога да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *