Став

Мирослав Здравковић: Пословање Пинка и Рингиера

И тако, било би добро испричати што више овако лепих прича. Србија је лепа земља добрих људи, а демократија и просветитељство у њој напредују и том напретку неће бити краја

Србија је лепа земља добрих људи. У њој влада медијска демократија, што доказују две компаније које анализирамо, јер промовишу различите вредности. У тој промотивној, да кажемо просветитељској, функцији знају ове две компаније повремено да зарате и да употребе ружне речи, али то је само једна малена негативна нуспојава много више функције којој обе служе.

Овде смо издвојили пар података из консолидованих биланса а како би испратили њихов развој кроз време. На жалост, не можемо да формирамо дужу временску серију јер су на АПР-у доступни подаци само од 2014 (где се за 2013 могу пронаћи у билансима за 2014). Штета, јер би могли да пратимо промене у пословању у складу са променама власти, јер живимо у политички нестабилном окружењу које је последица демократије у позној зрелости.

Шта нам кажу подаци?

Обе фирме имају неколико предузећа у власништву, како у Србији тако и ван ње, и ово је само потврда њиховог успешног пословања.

Пинк је од 2013. повећао приходе из редовног пословања за 43,3% док је Рингиер смањио за 0,8%. Међутим, ово је последица различитих медијских области пословања, док Срби све дуже седе уз телевизоре како би се образовали и просветлили, све мање купују новине и магазине. Пад промета штампаних медија догађа се свуда у свету и одговор на овај пад је дигитална економија где би Рингиер, као и друге фирме у овој области, морао да повећа могућност наплате преко интернета.

Приходи од субвенција су нас интересовали како би смо потврдили да не послују све фирме у Србији о трошку државе (домаће и страних). Износи субвенција код Пинка су симболични, док је Рингиер имао неких прилива, али су они временом смањени готово за трећину. Сад, има ту државе као корисника реклама и других садржаја код обе компаније, али такви подаци нам нису доступни из годишњих биланса.

Када су запослени у питању, попут пословних прихода, имамо дивергентна кретања. Са једне стране, Пинк је повећао фонд исплаћених зарада за 117%, док је Рингиер смањио за 3,2%. Број запослених у Пинку је константно повећаван, а у Рингиеру смањиван. Понављамо, послују у областима са различитим трендовима, како у Србији тако и у целом свету.

Пословна добит Пинка је незнатно повећана, за 8,3%, док је код Рингиера смањена за више од три четвртине. Кумулативно, 2013-2017, Рингиер (2,9 милијарди динара) је остварио већу добит од Пинка (2,1 милијарди динара).

У односу на добит трошкови зарада код обе компаније су били знатно већи, 7,7 милијарди динара у Пинку и 5,4 милијарде у Рингиеру, у кумулативу, што указује да ове компаније цене своје запослене, као најважнији ресурс у пословању.

Обе компаније су повећале профитабилност од 2013. године, те је добитак Пинка повећана за 6,8 пута, а Рингиера за 1,8 пута. То је довело до раста капитала Пинка за 115% и Рингиера за 5%.

И тако, било би добро испричати што више овако лепих прича. Србија је лепа земља добрих људи, а демократија и просветитељство у њој напредују и том напретку неће бити краја.

Мирослав Здравковић: Пословање Пинка и Рингиера

Извор: Макроекономија

Наслов и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 24. 9. 2018)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!