Мишa Ђурковић: Ријалити држава

Логично да је онда некоме пала на памет идеја да се преноси сахрана оца једне од ријалити звезда, коме је можда срце страдало од срамоте због начина на који ћерка и зет „стичу славу“. Пошто РЕМ није реаговао ни на овај законски прекршај, некрофилија је на велика врата ушла у наше ријалитије

Кад једно друштво заборави на значај морала као основе сваког предузећа, онда се губе све границе, као и свест да оне уопште треба да постоје. Бојим се да наше друштво неумитно клизи у том правцу.

О моралу данас више не говоре чак ни црквени достојанственици, учитељи, војници, академици. Све је посао, пројекат, бирократија, диливери, и изнад свега све је политика. И све је забава.

Повод за овај текст је још једна срамота која се десила у нашем медијском простору, прва ријалити сахрана. Од када су пре дванаест година Веран Матић и ТВ Б92 увели овај монструозни програм у Србију, било је јасно да формат програма отвара неограничене могућности померања граница пристојног, прихватљивог и нормалног. Нажалост, те границе су се у ових дванаест година сукцесивно и померале, доводећи дотле да постане нормално гледање свих облика перверзија, групњака, превара, насиља, пуштања крви, манипулисања алкохолом итд. Сви знају да се гомила проститутки огледала у овом програму, са циљем подизања своје тржишне цене кад из ријалитија изађу. Публика је адреналински навлачена на псовке, обрачуне, деградацију, понижавање, дехуманизацију живих људи који су третирани као огледне животиње.

По закону комерцијализације, аутори оваквих гладијаторских програма непрестано морају да смишљају нове атракције и нова узбуђења како би очували навучену публику. Стога се овим несрећницима додатно плаћа за намештене свађе, за секс, за хомосексуалне наговештаје. Уводе се трудне жене, пропале звезде, наркомани, некада успешни естрадни ликови који данас немају ни за храну. Но по правилима која су позната још од старог Рима, мораће да се иде и даље. Искрено се бојим да ће доћи и време када ћемо видети и сакаћење људи, можда и право или симулирано убиство, покушаје самоубиства.

Недавно су без икакве ограде емитоване експлицитне порнографске сцене „акције“ двоје учесника, што је затим завршило на насловној страни дневних новина, а бројни портали су „на изволте“ објавили ову порнографију па су је гледала и деца у нижим разредима основних школа. На ретке објављене апеле, организатори су одговорили циничном тврдњом да тако помажу подизање наталитета?! Логично је да је онда некоме згодно пала на памет идеја да се преноси сахрана оца једне од ријалити звезда, коме је можда срце страдало од срамоте због начина на који ћерка и зет „стичу славу“. Пошто РЕМ (шта то беше?) није реаговао ни на овај законски прекршај, некрофилија је на велика врата ушла у наше ријалитије као легитиман инструмент. Ријалити сахрана је велики изазов за конкурентске парове и сад треба видети којим прекорачењем границе ће одговорити Хепи.

Ријалити програми као и друге комерцијалне сплачине тога типа постоје наравно и у другим земљама. Но тамо постоје и држава, закони, судови, друштво, озбиљни медији, стварна удружења грађана, нпр. родитеља или верника и друге институције које заједно држе брану уставности, законитости, пристојности, морала и одбране друштва од предаторства компанија. Чак и у Црној Гори емитовање таквих програма није дозвољено пре 11 увече и обавезне су ознаке о узрасту за који је програм адекватан. Код нас је нажалост чак и чувени термин за породичне серије недељом увече оскрнављен емитовањем серије у којој се приказују исечене главе, експлицитне сцене секса, оргије, наркоманија и све оно што по ријалити моделу подиже гледаност. Није ни чудо што су Немањићи свима досадни после адреналинских Сенки…

О штетности ових програма и погубном разарању морала, свести, и базичне оријентације слуђених људи које ове будалаштине гледају, а чија се деца на том злу образују, могло би се писати у бескрај. Пораст свих облика насиља укључујући и вршњачко и породично је директно везан са овим сатанистичким надражајима који стижу са нечега што би требало да буде јавно добро.

Други проблем је међутим то што се ријалити као модел сели са екрана у све облике друштвеног деловања. Погледајмо шта се са владом републике Србије дешава током последњих шест година. Тешко да више можемо да се сетимо колико смо парламентарних избора и реконструкција имали за период током ког у уређеним земљама буде тек један и по мандат. Једна странка има апсолутну моћ и контролу над свим деловима изборног процеса, свим нивоима власти у Србији, у око 95% локалних самоуправа итд. Дакле ниједни избори или реконструкција нису имали било какав стварни смисао нити потребу. Опет су исти људи остајали у влади, или се после краћег периода у њу враћали. Тако и данашње приче о реконструкцији које су кренуле одмах после локалних избора немају никакав реалан  разлог, осим да се ријалити настави, да се министри држе у сталном страху од губитка позиције, и да насловне стране новина имају политички ријалити садржај.

Суштину ријалитија који живимо најбоље је захватила звезда кафанског андерграунда Зока Босанац: „ Ријалити, ријалити, будале смо и ја и ти. Ја будала што сам ушо, ти будала што ме гледаш.“

Научни саветник Института за европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 5. 2018)

Актуелно

Хладњачари увозом и реекспортом потпуно уништавају домаћу производњу малине

„КРАЉЕВИ малине“ – српски хладњачари, још једном су били јачи и од државе и од …

Нишки напредњаци донели одлуку: Нишки аеродром иде у руке државе

Одборници Скупштине града Ниша усвојли су одлуку да се аеродром “Константин Велики” уступи Републици Србији. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons