Амерички истраживачи трагају за пилотима несталим у мистериозним сукобима 1944. на овим просторима. Сукоб Совјета и Американаца изнад Србије 1944. умало прерастао у трећи светски рат
ИСТРАЖИВАЧИ Министарства одбране САД отишли су у петак из Србије после окончане мисије сакупљања информација о америчким војним пилотима несталих на овом простору крајем Другог светског рата. У Крушевцу су покушали да одгонетну судбину потпоручника Филипа Бруера, двадесетогодишњег пилота ловачког авиона, који је по речима очевидаца 1944. оборен “пријатељском ватром” совјетских ловаца типа “јак”.
– Амерички стручњаци истражују четири случаја обарања авиона савезничком ватром у којима је нестало 18 пилота – рекао нам је др Бојан Димитријевић, из Института за савремену историју, који је био домаћин америчким истраживачима. – До обарања савезничких авиона долазило је услед погрешне идентификације, јер су се још увек водиле борбе за ослобођење Србије, а на терену је деловало много војних формација.
СТРАХ ОД ТИТА И СОВЈЕТА Подозривост американаца према Титу и Совјетима порасла је после хапшења поручник Елсфорда Крамера, члана америчке мисије. Ухапшен је заједно с четницима у Крушевцу 14. октобра. Он је ипак, неколико дана касније успео да побегне у Бари и извести о томе како Титови комунисти преузимају власт у Србији уз помоћ Совјета и какав је однос према Американцима – каже Самарџић.
– Америчка потрага побудила је велико интересовање јавности јер су управо Срби, ризикујући најсуровију немачку одмазду, током Другог светског рата спасли највећи број америчких пилота оборених иза непријатељских линија у операцији “Халијард”. Судбина оних који су оборени по окончању те мисије је непозната – каже историчар Милослав Самарџић, чија књига на ову тему треба да буде објављена ових дана у САД.
По речима саговорника “Новости”, управо овакви извештаји довели су до окршаја америчких и совјетских авиона 1944. изнад Србије. Наиме, изразито антикомунистичка америчка тајна служба ОСС, претходница ЦИА, није прихватала безрезервно британско подржавање Тита и “совјетизовање” Србије. Зато је генерал Вилијам “дивљи Бил” Донован, упркос жестоком противљењу Черчила, у августу 1944. послао тајну мисију “Ренџер” у штаб Драже Михаиловића.
– Мисија је имала циљ да постигне договор с Немцима да се предају Дражи Михаиловићу, односно Американцима, а 300.000 његових бораца наоружа немачким оружјем и спречи победу комуниста – објашњава Самарџић. – Намере да подрже Михаиловића довела је до сукоба Совјета и Американаца над Србијом који је умало прерастао у Трећи светски рат.
У таквом сукобу страдао је и амерички пилот Филип Бруер, на правцу Крушевац-Ниш 7. новембра 1944. Званично, тада је амерички авион напао руску војну колону мислећи да је реч о немачким трупама. Совјети су у одбрани подигли два своја “јака” и оборили Американца. Међутим, Самарџић тврди да је званична верзија нетачна, али да су је касније прихватиле обе стране ради мира у кући.
– Ујутро 7. новембра 1944, путем Ниш-Крушевац кренула је дуга колона 6. гардијског стрељачког корпуса Црвене армије, коју нападају три групе од по 12 америчких ловаца типа П-38 “лајтинг” – наводи Самарџић. – Погинуо је командант корпуса, генерал Котов и 31 војник, а 37 црвеноармејаца је рањено. Кад је наишла још једна група америчких ловаца командант совјетске 17. ваздухопловне армије, генерал Судец, наређује пилотима дежурних авиона на нишком аеродрому да узлете и одговоре на напад. Полетела је група од девет ловаца типа ЈАК-3 из састава 288. авио-дивизије и отпочела је ваздушна борба.
Према америчком аутору Глену Баусу, Американци су оборили четири ЈАК-а, а Совјети два “лајтинга”. Према совјетском извештају, оборена су три ЈАК-а и четири “лајтинга”, а према извештају југословенских комуниста, три ЈАК-а и седам “лајтинга”.
Новости
