Продају наслеђе за кеш!

0
(0)

Грађани Србије све чешће до готовине могу да дођу само залажући највреднију породичну баштину. Остављају накит, уметнине, станове, мобилне телефоне, телевизоре. Сваки трећи никад не дође по своје ствари

ПРИТИСНУТИ финансијским тешкоћама, грађани све чешће куцају на врата залагаоница и остављају породично злато и сребро, уметнине, али и станове и кола, да би дошли до кеша за пуко преживљавање.

Док су раније, како сазнајемо у београдским залагаоницама, главне „муштерије“ били осиромашени пензионери, бивши професори, удовице директора, али и коцкари и наркомани кад упадну у невоље с повериоцима, данас су то све чешће „обични“ људи, припадници средњег слоја.

– Кад би грађани позајмице у залагаоницама узимали да инвестирају у нешто или развију бизнис, то би било добро, јер би подстакло привреду. Међутим, тужно је и опасно то што морају да залажу највреднију породичну имовину да би имали да плате нагомилане комуналне рачуне, да врате рате за кредите, или задовоље дечје потрепштине – каже економиста Горан Николић.

 

ТЕШКО НАЋИ КУПЦЕ ОД залагаоничких камата далеко су повољније банкарске позајмице, али оне нису сваком доступне, рецимо незапосленима или онима који си већ искористили свој лимит. Њима је аранжман са залагаоницама често једина шанса да доћу до кеша. Многима би се више исплатило и да предмете које остављају у залогу продају, али проблем је што је купце у кризна времена тешко наћи.

 

Нико не зна колико у нашој земљи постоји залагаоница, нити ико контролише колико новца обрћу годишње јер, како кажу у Агенцији за привредне регистре, не постоји ниједан закон који регулише њихов рад. Тако се успомене залажу и у појединим пекарама.

– Код нас се само две залагаонице воде под том делатношћу јер су регистроване пре 2005. године, док се остале воде као мењачнице, антикварнице, јувелирнице. Ипак, најчешћа шифра делатности је „остале помоћне делатности у пружању финансијских услуга, осим осигурања и пензионих фондова“ – каже Габријела Петковић Јовановић из АПР.

И у Народној банци Србије потврдили су нам да залагонице нису у групи финансијских организација чији рад контролишу, већ да су под њиховом надлежношћу само банке, осигуравајућа друштва, добровољни пензијски фондови и лизинг куће.

Грубе процене су да у целој земљи има неколико стотина залагаоница, које послују под другом фирмом, а само у главном граду их има више десетина. Ипак, на „жутим странама“, под ознаком залагаонице може се наћи само 14, од којих 12 у престоници. Сви се слажу да ово ни издалека не одговара реалној слици.

– Грађанима је најпотребнија готовина. Најчешће доносе злато, које плаћамо 20 евра по граму, али нуде и аутомобиле, станове, вредне старине, слике, па чак и половне техничке уређаје, телевизоре и мобилне телефоне – каже нам власник једне београдске залагаонице.

Он објашњава да клијент сам одређује динамику отплате позајмице и да се сваки трећи не врати по заложене ствари. Међу стварима које заувек остају залагаоничарима има и сасвим нових ручних сатова, камера, драгог камења и тепиха.

– Било је случајева да су нам нудили и свиње – кажу у залагаоници у Суботици.

Залагаоничари примећују да грађани више немају много вредних ствари, па нуде све безначајније предмете.

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је трагедија

4.8 (13) Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је …

Економски судар САД и Кине у Србији

5 (3) Доласком Америчке развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београд, наша земља дефинитивно постаје економски …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *