Најава Међународног монетарног фонда да ће његова мисија у септембру посетити Београд, али да неће разговарати о новом аранжману с Владом Србије, није добар сигнал и у суштини би се могло рећи да ми сада хоћемо с ММФ-ом, али они не журе на договор с нама.
Све је јасније да плаћамо цену предизборне кампање и тврдоглавости Владе Мирка Цветковића и неспремности да постигне договор с ММФ-ом, али је свему вероватно кумовала и реторика садашњег премијера Ивице Дачића и људи њему блиских, који су током кампање тврдили да нам мисија и не треба. Дачић је касније променио причу и ставове, али по свему судећи, то није било довољно да преговори о новом аранжману почну одмах, а нама се свакако жури. Такође, немали број домаћих економиста тврди и да ММФ сада жели да искористи ситуацију за коју смо сами криви и да Влади испоручи неке нове захтеве да би се договор постигао и одобриле нове транше кредита.
Економски аналитичар Мирослав Прокопијевић сматра да најава ММФ-а да се неће бавити аранжманом несумњиво представља ударац за домаћу политику и упозорење да мења курс.
– Рекао бих да је то с НБС-ом ствар која забрињава, али још више забрињава најава да ће се повећавати порези, а неће се смањивати државна потрошња, што је корак у погрешном правцу, као и све најаве да ће држава радити све могуће: и градити путеве, давати „Шинвозу„ послове, градити фабрике оружја с Русима… ММФ ће само изразити забринутост због макроекономских показатеља, али ако Србија доживи банкрот, неће прекинути сарадњу већ ће сагледати ситуацију и спремност Владе да нешто уради, па ако постоји спремност на резове, Фонд се може укључити и пружити извесну помоћ да се ситуација преброди – закључио је Прокопијевић.
Професор Београдске банкарске академије Хасан Ханић сматра да није добар сигнал што је ММФ најавио да се приликом боравка мисије Фонда неће разговарати о аранжману, али, с друге стране, сматра да је ММФ-у потребан још један међукорак између два разговора о аранжману да би се детаљније упознао с економском ситуацијом у Србији.
– Они сигурно желе да поставе неке нове услове под којима може да се разговара о новом аранжману, као и да виде колико и како се испуњавају они које су већ поставили – каже Ханић, додајући да је могуће да ће тражити неке измене новог Закона о НБС-у, што наша влада неће дочекати неспремна.
– Договор с ММФ-ом је важан, како због потенцијалних иностраних инвеститора, тако и због новог задуживања – рекао је Ханић, који сматра да се никако не би могло рећи да је Србија пред банкротом јер сви економски показатељи говоре да је држава ликвидна и солвентна и да се тога не треба плашити.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да је „очигледно да најављени долазак ММФ-а у Србију представља, у извесном смислу, наставак притиска који се види већ неко време, када су се они (Фонд) огласили званично о увођењу новог Закона о Народној банци Србије”.
– Ја мислим да је то такође с једне стране и неспремност ММФ-а да настави разговоре са Србијом, што се показало чак и с бившом Владом у фебруару, када је, барем за јавност Србије, било помало мистериозно зашто су ти преговори прекинути – каже Савић.
Влада Србије и ММФ су 29. септембра 2011. договорили кредитни аранжман „из предострожности„, вредан око 1,1 милијарду евра. Борд извршних директора ММФ-а требало је да 23. децембра разматра прву ревизију аранжмана, али је одложио одобравање пошто усвојени буџет Србије за 2012. није био у складу с договореним програмом. Канцеларија ММФ-а у Београду је 20. јануара саопштила да је ревизија аранжмана „из предострожности„ са Србијом одложена јер ниво задуживања у буџету за 2012. премашује договорене границе. Шефица ММФ-а за Србију Зузана Мургасова је у фебруару рекла да ће разговори бити настављени после избора, с новом Владом.
Дневник
