У једном тексту поводом шестогодишњице смрти Слободана Милошевића његова ћерка Марија је написала да је он био најбољи у свему што је радио – студент, банкар, председник државе, преговарач у мировним преговорима, најбољи отац… Иако већ дуго не контактира са новинарима прихватила је молбу да за наш лист каже реч више о свом оцу, његовом деловању и политици.
Какав је био Милошевић?
– Био је најбољи у свему. То сам видела отворених очију. Али, нажалост, то су видели и други. Кажем “нажалост” јер је његова супериорна личност провоцирала нешто завидљивости, па и мржње. То се догађа у историји откад је историје.
Рекли сте да ваш отац није био сметња да Југословени живе у љубави.
– Напротив. Залагао се да остане Југославија од Триглава до Ђевђелије. Југославија је почела давно да се распада, мислим да је мој тата био тада председник Градског комитета партије Београда, што је апсолутно недовољно да му се припишу “заслуге” за отцепљење, рецимо Словеније или било које друге републике. Тада је још постојала СФРЈ. Председник Председништва је био Стјепан Месић који је као председник сабора Хрватске рекао 5. децембра 1991: “Мислим да сам обавио задатак. Југославије више нема”. Исте године, 23. децембра, Немачка је признала независност Хрватске и почео је грађански рат. Неколико месеци касније Туђман је на Тргу бана Јелачића у Загребу рекао: “Рата не би било да га Хрватска није жељела. Али ми смо процијенили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске. Због тога смо ми водили политику преговора, а иза тих преговора смо формирали своје оружане јединице”. Децембра 1991. Алија Изетбеговић је изјавио: “За суверену Босну и Херцеговину спреман сам жртвовати мир”. После тога су у Босну стигли свети ратници из многих исламских земаља да направе прву исламску државу у Европи…
А шта је све то време радио ваш отац?
– Бавио се миром свих 10 година. Прихватио је свих пет мировних планова: план Кутиљера, план Венса и Овена, план Овена и Столтенберга, план Европске уније и план Контакт групе. А у међувремену збрињавао је избеглице, сачувао Србију од рата… Тако да је погрешно писати “Милошевић, Туђман и Изетбеговић су одговорни за рат”. Ништа он са њима заједничко није имао.
Нисам у кућном притвору
У појединим медијима се ових дана појавило низ нагађања да Марија Милошевић живи у некој врсти изолације, у кући “опасаној високим зидом са вучјаком у дворишту”…
– Не живим ни у каквој изолацији. И то са оградом и кучетом не разумем. Дође тако неки новинар, стане на улицу, види ограду, кућу, у дворишту шета пас и онда пише о томе као о некаквој мистерији. Ограда к’о ограда, куче к’о куче. Пола града има неко куче и ограду. Моја ограда није никаква нарочита, ни по висини, ни по лепоти. Једино што је моја па о њој пишу. Исто као што пишу о мом кучету, а о другим не пишу иако сви подједнако лају. И ја сам новинар, али никад нисам ишла да се шуњам око нечије куће и да му фотографишем ограду па да онда пишем како тај неко живи у некој нарочитој изолацији само зато јер мене није примио да ми да интервју.
Значи, није Милошевић започео рат у Југославији, него они који су га окончали?
– Па нису ни окончали целу активност на дезинтеграцији земље. На реду су Војводина и Санџак. То траје. Рат су изазвали носиоци идеје глобализације. Кад год је био мир на видику, они су га онемогућавали. После Дејтонског споразума, који је прихватио државотворност сва три народа, одржан је Самит земаља југоисточне Европе на Криту 1997. Тада је албански премијер Фатос Нано јавно рекао да је Косово унутрашњи проблем Југославије. Тада је и тата потписао споразум са Руговом. Требало је да се ситуација смири. Међутим, није. Растураче Југославије то је само разљутило и онда су нам допутовали нови терористи. Зато је отац говорио да је Самит на Криту послужио као окидач. На крају, он је најбоље објаснио зашто Југославија није смела да наџиви Варшавски пакт у својој књизи “Оптужујем” која излази 20. августа, на његов рођендан.
Рекли сте да Милошевић није направио ниједан компромис на штету свог народа. Зато је он изгубио живот, а народ губи државу?
– Тачно тако. Цитираћу књигу своје мајке “Таквог га знам”: “Прочитала сам велики број текстова у којима га (Слободана Милошевића) у САД помињу као јединог себи равног саговорника на тој територији. Зато су покушавали да нађу заједнички језик са њим у прилог својим интересима. А он је настојао да нађе заједнички језик са њима у прилог српским интересима”.
Ви сматрате да је Вашег оца убио “нови светски поредак” оног тренутка кад су се интереси његове државе сукобили са њиховим?
– То сада сматра цео свет. То сматрају чак и носиоци тог “новог светског поретка”.
Тврдите да се догодило све оно што је ваш отац најавио октобра 2000. и да се догађа и даље, јер још није крај?
– Па, догодило се. И сви се слажу да се догодило. Чак и они који су у то веровали изненађени су колико брзо се све то догодило. Управо зато на сајту удружења “Слобода” стоји тај његов, како га зову, “пророчански” говор између два круга избора 2000. године кад су спаљивањем Савезне Скупштине, у којој су били изборни резултати, спречили да се одржи други круг. То ће бити будућност Србије ако јој се не супротстави разум.
Београђанка у Црној Гори
* Марија Милошевић је рођена 1965. године у Београду. Отац Слободан био је председник Југославије, а мајка Мира професор универзитета. Има млађег брата Марка.
* Радила је као новинар у листу “Политика”, а затим у недељнику “Илустрована политика”.
* Била је оснивач и први власник и главни уредник Радио Телевизије Кошава. Радио Кошава је у том периоду била најпопуларнија радио-станица у Србији.
* Од 2001. године живи у Црној Гори.
Да ли постоји још нешто тако “пророчански”написано?
– Постоји Изетбеговићева “Исламска декларација”. То је документ који треба да прочита свако ко је забринут за мир у свету. Иначе ће и он постати визионарски, ако то не спречимо. А кад смо већ код визионарства, и карту Велике Албаније треба учинити приступачном свим јужним Словенима, јер сви на Балкану треба да знају да се није правила Велика Србија, али се прави Велика Албанија.
Рекли сте да ће се ускоро из штампе појавити књига о вашем оцу.
– То није књига о Слободану. То је Слободанова књига. О њему је прошле године изашла књига под насловом “Таквог га знам” у којој је много људи писало о њему – каквог га знају, укључујући и маму, Марка и мене. Што се тиче ове нове књиге, она је сасвим татина. Сваку реч у тој књизи је он изговорио. Заправо су то сва његова излагања у хашкој судници, од првог до последњег. Наслов књиге је “Оптужујем”. И он оптужује све оне који су разорили Југославију плански и насилно, оптужује ратне хушкаче и њихове помагаче, злонамерне емисаре који су заступали сепаратизам, НАТО за убиства цивила бомбардовањем, за изазивање еколошке катастрофе, оптужује терористе, своје киднапере…
Да ли ћемо још нешто сазнати о скривеној историји?
– У тој књизи описује и како је почео рат у Хрватској, па у Босни, ко је шта потписао, ко је шта одбио да потпише, која је и каква била улога свих странаца у тих 10 година, како су покушали да убију њега и целу породицу. И даље, да у Рамбујеу није било никаквог споразума. И даље, о зеленој трансверзали из Босне, преко Санџака до Косова и Метохије. И коначно, зашто је уверен да имати истину за савезника представља гаранцију раније или касније победе.
Вести
