На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Молитвено сабрање организовали су Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду.
Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун.
Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну.
– У логору Земун, у његовој другој фази прихватног логора, убијено не мање од 10.500 Срба, поред страшног страдања преко 6.500 Јевреја. Од тих 10.500 Срба – 6.500 их је са Козаре и Поткозарја и ону су сахрањени на овом мјесту – рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941.“
Сјенима невино страдалих поклонили су се и њихови потомци, неки од њих стигли су и из Републике Српске.
– Ја сам рођен у селу из кога су на овом мјесту убили око стотину људи. Из моје породице Зељића убили су 15, а овдје се налази мој дјед са мајчине стране и мој прадјед са очеве стране. И мој рођени стриц се налази на овом мјесту -истакао је Миле Зељић, потомак жртава.
– Овдје је направљен покољ тог народа. баш овде су нашли смрт – наводи Јово Келечевић, учесник НОБ-а.
У јавности се за ово мјесто недовољно зна, али Удружење Козарчана у Београду настојаће да исправи ту неправду.
– Ово је први пут да смо ми овдје и наставићемо сваке године да се појављујемо јер то је и у дјелокругу рада нашег удружења – појаснио је Рајко Срдић, предсједник Удружења Козарчана у Београду.
Његовање сјећања на српске жртве и њихово пописивање требало би да буде једно од најважнијих државних и националних питања, истиче предсједник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта: „Прва је ствар да у Скупштини Србије донесемо декларацију о осуди геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, а друга важна ствар – да коначно оснујемо меморијални центар српских жртава геноцида у НДХ.“
Истину о српским страдањима у 20. вијеку, истиче Линта, требало би предочити и међународној јавности.
Оваквим окупљањима достојно се сјећамо невиних жртава, јер немамо право на заборав, поручено је са молитвеног скупа.
ИЗВОР: РТРС
