“Када је криза стигла, озбиљна ограничења постојеће економије и финансијских модела убрзо су постала очигледна.“
„Такође постоји јако убеђење, које и ја делим да су лоше или преједноставне и самосвесне економије помогле стварање кризе.“
Сада, вероватно сте сви чули за сличне критике које долазе од људи који су скептични због капитализма. Али ово је другачије. Ово потиче из срца финансија. Први цитат је Жан-Клод Тришеа када је био гувернер Европске централне банке. Други цитат је из главе управника Финансијских услуга Уједињеног Краљевства. Да ли заправо ови људи наговештавају да ми не разумемо економске системе који управљају модерним друштвима? Постаје још горе. “Ми трошимо милијарде долара покушавајући да разумемо порекло универзума док још увек не разумемо ни услове за стабилно друштво, за функционалну економију или за мир.“
Шта се овде дешава? Да ли је ово могуће? Да ли заиста разумемо више о материјалу стварности него што разумемо материјал који настаје из наших људских интеракција? Нажалост, одговор је да. Али постоји интригантно решење које потиче од онога што је познато као наука сложености.
Да би се објаснило шта ово значи и шта заправо ово јесте, молим вас, допустите ми да се за час вратим неколико корака уназад. Игром случаја завршио сам у физици. То је био случајан сусрет када сам био млад, и од тада, често сам се питао о невероватном успеху физике приликом описивања стварности у којој се будимо сваког дана. У суштини, можете размишљати о физици на следећи начин. Узмете комад стварности коју желите да разумете и то онда преводите у математику. Кодирате га у једначине. Тада се предвиђања могу обавити и тестирати. Ми смо заправо веома срећни што ово ради, због тога што нико заиста не зна зашто би мисли у нашим главама требало заправо да имају везе са фундаменталним радом универзума. Упркос успеху, физика има своја ограничења. Као што је Дирк Хелбинг нагласио у последњем цитату, ми не схватамо истински сложеност која има везе с нама, која нас окружује. Овај парадокс је то што ме је заинтересовало у комплексним системима. Дакле, ово су системи који су створени од више међусобно повезаних или интерактивних делова: најезде птица или риба, колоније мрава, екосистеми, мозгови, финансијска тржишта. Ово је само неколико примера. Занимљиво, сложени системи су веома тешки за мапирање у математичке једначине, тако да уобичајени физички приступ овде баш и не функционише.
Па шта ми знамо о сложеним системима? Па, испоставља се да оно што изгледа као сложено понашање споља је заправо резултат неколико једноставних правила интеракције. Ово значи да можете заборавити на једначине и почети само да разумете систем посматрајући интеракције, па можете заправо заборавити једначине и почети само да посматрате интеракције. И чак постаје боље, јер већина сложених система поседује то невероватно својство које се зове испољавање. Тако да ово значи да систем као целина изненада почиње да показује понашање које не може бити разумљиво или предвиђено посматрањем делова система. Дакле целина је буквално више од збира њених делова. И све ово такође значи да можете заборавити појединачне делове система, колико су они сложени. И ако је то ћелија или термит или птица, само се фокусирате на правила о интеракцији.
Као резултат, мреже су идеалан показатељ сложених система. Чворови у мрежи су компоненте система и везе су дате интеракцијама. Дакле оно што су једначине за физику, то су сложене мреже за учење сложених система.
Овај приступ је био веома успешно примењен на многим сложеним системима у физици, биологији, компјутерским наукама, социјалним наукама, али шта је са економијом? Где су економске мреже? Ово је изненађујућ и значајан јаз у литератури. Истраживање које смо објавили прошле године, под називом “Мрежа глобалне корпоративне контроле“, било је прва обимна анализа економских мрежа. Студија је била доступна на интернету и привукла је много пажње интернационалних медија. Ово је прилично изванредно, зато што, опет, зашто нико није погледао ово раније? Слични подаци су били ту дуже време.
Оно што смо детаљно посматрали биле су власничке мреже. Дакле овде су чворови компаније, људи, владе фондације, итд. И везе представљају акционарске односе, тако да акционар А има x процената деоница у компанији Б. И ми такође додељујемо вредност компанији дату путем оперативног прихода. Дакле власничке мреже откривају обрасце акционарских веза. У овом малу примеру, можете видети неколико финансијских институција са неким од мноштва истакнутих веза.
Е сад, можете помислити да нико није размишљао о овоме раније због тога што су власничке мреже веома, веома досадне за проучавање. Дакле, како је власништво везано за контролу, као што ћу објаснити касније, гледајући на власништва мрежа заправо вам могу дати одговоре на питања као што су, ко су главни играчи? Како су они организовани? Јесу ли изоловани? Јесу ли међусобно повезани? И шта је укупна расподела контроле? Другим речима, ко контролише свет? Мислим да је ово занимљиво питање.
И има последице за системски ризик. Ово је мера за то колико је рањив систем у целини. Висок степен међусобног повезивања може бити лош за стабилност, јер се онда стрес може ширити кроз систем, као епидемија.
Научници су понекад критиковали економисте који верују да су идеје и концепти важнији од емпиријских података, јер је темељна смерница у науци: Пустимо податке да говоре. Ок. Урадимо то.
Тако смо почели са базом података која садржи 13 милиона власничких односа од 2007. Ово је много података и због тога што смо желели открити, ко влада светом, одлучили смо да се фокусирамо на транснационалне корпорације или скраћено ТНЦ. Ово су компаније које послују у више од једне државе, и ми смо их нашли 43.000. У следећем кораку, изградили смо мрежу око ових компанија, тако да смо узели ТНЦ-ове акционаре, и акционарске акционаре итд., све узводно и урадили смо исто низводно и завршило се мрежом која садржи 600.000 чворова и милион веза. Ово је ТНЦ-ова мрежа коју смо анализирали.
И испоставља се да је структуирана на следећи начин. Дакле, имате периферију и центар који садрже око 75 процената свих играча и у центру се налази ово мало али доминантно језгро које је направљено од снажно повезаних компанија. Да бисте добили јаснију слику, размислите о подручју једне метрополе. Дакле имате предграђа и периферију, имате центар као финансијску област, онда би језгро било нешто као највиша зграда у центру. И већ видимо знаке организације која се овде дешава. Тридесет шест процената ТНЦ-ова су само у сржи, али они чине 95 процената укупног оперативног прихода целог ТНЦ-а.
У реду, сада смо анализирали структуру, како се онда ово односи на контролу? Дакле, власништво даје право гласа акционарима. Ово је нормална представа контроле. И такође постоје различити модели који вам дозвољавају да рачунате контролу коју добијате од власништва. Ако имате више од 50 процената акција у компанији, добијате и контролу, али најчешће то зависи од релативне расподеле акција. И мрежа је заиста битна. Пре око 10 година, г-дин Тронкети Провера је поседовао и контролисао малу компанију, која је поседовала и контролисала већу компанију. Схватате идеју. Ово се завршило дајући му контролу у италијанском телекому са левериџом од 26. Тако да ово значи да, са сваким еуром који је уложио, он је био у стању да помера 26 еура тржишне вредности кроз ланац власничких односа.
Оно што смо заправо израчунали у нашој студији јесте контрола преко ТНЦ-ове вредности. Ово нам је омогућило да одредимо степен утицаја на сваком акционару. Ово је веома много у смислу идеје Макса Вебера о потенцијалној моћи, која је вероватноћа наметања воље појединца упркос отпору осталих.
Ако желите да израчунате проток у власничкој мрежи, ово је оно што треба да урадите. То заправо није толико тешко за разумевање. Дозволите да вам објасним кроз ово поређење. Дакле помислите о протоку воде кроз цеви где су цеви различите дебљине. Слично томе, контрола тече у власничким мрежама и сакупља се у чворовима. Дакле шта смо пронашли након обрачунавања све ове мрежне контроле? Па, испоставља се да 737 највећих акционара има потенцијал да колективно управља са 80 процената ТНЦ-ове вредности. Сада запамтите, започели смо са 600.000 чворова, тако да ових 737 највећих играча чини мало више од 0,1 процента. То су углавном финансијске институције у САД и Уједињеном Краљевству. И све ово постаје екстремније. Има 146 најбољих играча у средишту и они заједно имају могућност да заједнички управљају са 40 процената ТНЦ-ове вредности.
Шта би требало да понесете кући од свега овога? Па, висок степен контроле који сте видели је веома екстреман по свим стандардима. Висок степен међусобне повезаности најбољих играча у језгру може представљати значајан системски ризик за глобалну економију и могли бисмо лако повратити ТНЦ мрежу уз неколико једноставних правила. Ово значи да су те структуре вероватно резултат самоорганизовања. Ово је ванредно власништво које зависи од правила сарадње у систему, тако да вероватно није резултат приступа од врха на доле као глобалне завере.
Наша студија “је утисак површине месеца. То није улична мапа.“ Тако да би требало да уземете тачан број у нашој студији са резервом, ипак, он “нам даје мучан преглед врлог новог света финансија.“ Надамо се да смо отворили врата за више истраживања у овом правцу па ће преостали непознат терен бити уцртан у будућности. И ово полако узима маха. Ми видимо хитност дугорочних и добро финансираних програма чији циљ је разумевање нашег умреженог света с тачке гледишта сложености. Али ово је путовање управо почело, па ћемо морати да чекамо пре него видимо прве резултате.
Постоји још увек велики проблем, по мом мишљењу. Идеје у вези са финансијама, економијом, политиком, друштвом, су веома често укаљане личним људским идеологијама. Заиста се надам да ова перспектива сложености омогућава проналазак неке заједничке основе. Било би стварно одлично ако би имала моћ да помогне прекид застоја настао супротстављањем идеја, који изгледа парализује наш глобализовани свет. Стварност је веома сложена, морамо се измаћи од догми. Али ово је само моја лична идеологија.
Хвала вам.
Џејмс Глатфелдер
Студија Мрежа глобалне корпоративне контроле
