fbpx
Насловна / Србија / МУТАВА, кад видимо ко нам прави и спроводи „економску политику“ присере нам се од муке!
МУТАВА, кад видимо ко нам прави и спроводи "економску политику" присере нам се од муке! 1

МУТАВА, кад видимо ко нам прави и спроводи „економску политику“ присере нам се од муке!

Председница Владе Србије Ана Брнабић учествује као посебан гост на затварању Копаоник бизнис форума, где говори на тему позиционирања Србије у водећим светским трендовима.

– Била сам на приличном броју ваших догађаја и морам да кажем да ми се чини да ниједан до сада није толико погодио суштину онога о чему Влада данас размишља као овај:

Шта после фискалне консолидације?

Истовремено, као једну од централних тема, овај важан привредни догађај, намеће дигитализацију.

Председница Владе Србије истакла је и да има одговоран задатак да настави започете реформе и убрза економски раст.

– Дозволите ми да вас подсетим на резултате којима смо завршили прошлу годину, које су и међународне кредибилне институције оцениле као изузетне. Ти резултати постигнути су захваљујући мерама фискалне консолидације које је започела претходна Влада, а које је наставила Влада коју ја водим.

Година је завршена са суфицитом, значајно је смањен јавни дуг, успешно је завршена ВИИИ, финална, ревизија трогодишњег аранжмана из предострожности са ММФ. Курс је стабилан, инфлација је у планираним оквирима, евидентан је тренд смањења незапослености.

Годину смо завршили са страним директним инвестицијама у износу од 2,6 милијарди евра, по чему смо лидери у региону Западног Балкана.

Светска банка Србију је прогласила лидером у спровођењу реформи у Југоисточној Европи, а угледни часопис «Финанциал Тимес» прогласио нас је за лидера по индексу перформанси «греенфиелд» директних страних инвестиција. Поред тога, кредитне агенције С&П и Фитцх поново су побољшале су наш кредитни рејтинг у децембру прошле године.

То је здрава основа на којој ова Влада започиње годину.

Добри резултати фискалне консолидације омогућили су да повећамо пензије и плате највећег дела запослених у јавном сектору, а уколико годину наставимо како смо је заопочели, а трендови су добри, планирамо даље повећање већ током ове године.

Буџет за 2018. годину је развојни. За капиталне инвестиције издвојено је чак 128 милијарди динара, што је за 36% више у односу на прошлу годину. Више од 40% тог износа планирано је за пројекте изградње саобраћајне инфраструктуре.

Овај аспект, односно повлачење ових средстава и ефикаснија имплементација инфраструктурних пројеката, један је од основних чинилаца за остварење планираног раста БДП-а.

Потписивање Споразума о формирању Транспортне заједнице Југоисточне Европе, чије седиште је у Београду, створиће услове за даљи економски развој Србије, привлачење инвестиција и отварање нових радних места.

Најважнији инфраструктурни пројекти чији завршетак ће изменити нашу геостратешку позицију су коридори X и XИ, Моравски коридор (аутопут Појате – Прељина) и тзв. „аутопут Мира“ (Ниш – Мердаре – Приштина – Тирана – Драч).

Са завршетком радова на Коридору X и наставком радова на Коридору XИ, односно почетком радова на деоници Прељина – Пожега, ослободићемо знајачне ресурсе који су нам потребни да се више фокусирамо на железничку инфраструктуру.

На Самиту Кина 16 + 1 који је у новембру одржан у Будимпешти, Србија је имала највећи број потписаних уговора из области саобраћајне и енергетске инфраструктуре. Пројекат модернизације и реконструкције брзе пруге Београд – Будимпешта први је регионални пројекат у овом делу Европе у оквиру иницијативе „Појас и пут“. Србија је већ започела две важне деонице (Београд – Стара Пазова и Стара Пазова – Нови Сад), а настављамо са активностима на модернизацији железничког Коридора X.

Као што знате, пројектовани раст БДП за ову годину је 3,5%.

Да бисмо били сигурни да нам БДП расте у складу са пројекцијом, увели смо механизам двонедељног праћења кључних индикатора раста, како би смањили шансе да нас временске прилике или било који фактор на које имамо или немамо утицај изненаде.

Ми морамо бити креатори економске политике, а не околности око нас.

Поред инфаструктуре, енергетике и пољопривреде, као традиционалних грана на које рачунамо као носиоце привредног раста, окрећемо се инвестирању у секторе и индустрије на које Србија није традиционално рачунала као на наше снажне предности.

Да би постигли динамичнији, дугорочно одржив привредни раст, неопходно је да почнемо да мењамо постојећу економску парадигму.

Економија заснована на инвестицијама више није довољна и ми морамо да направимо искорак ка економији заснованој на иновацијама.

Као што сте и ви претходних дана на Копаоник бизнис форуму, дебатујући о теми дигитализације истакли, иновације се не везују нужно само за велике компаније за чију пажњу смо се, потпуно исправно, борили у претходном периоду, покушавајући да их доведемо у Србију. Иновације умногоме зависе од домаће памети, потенцијала и талената које несумњиво имамо.

Економија заснована на иновацијама је начин да не будемо земља јефтине радне снаге и да наш даљи раст БДП не зависи од временских услова.

То је припрема за будућност коју ће карактерисати софистицирана технологија и друштво знања, креативности, аналитичког размишљања и способоности да се проблеми који су пред нама разложе и решавају.

Нове технологије мењају тржиште радне снаге. Процена је да око 57% данашњих занимања неће постојати до 2050. године. Управо 4. индустријска револуција нам даје могућност да смањимо технолошки јаз и идемо у сусрет променама, које су неминовне и које се дешавају већ сада, независно од нас.

Утицај нових технологија на економију земље најбоље се види на примеру прехрамбене индустрије Србије. Иако се она често помиње као наша развојна шанса, чињеница је да је њен допринос БДП-у скоро никакав, управо због ниског технолошког нивоа.

Са друге стране, сектор информационих технологија је најперспективнија привредна грана и један од највећих покретача привредног раста у земљи.

Извоз информационо-комуникационих услуга (ИКТ) из Србије у прошлој години достигао је рекордних 900 милиона евра, што је за 21,5 одсто више у односу на 2016. годину.

ИКТ сектор највише је допринео смањењу спољнотрговинског дефицита са 473 милиона евра трговинског салда и чини половину трговинског салда свих услуга.

Изузетно ми је задовољство да кажем да ћемо, уколико овакви трендови наставе, испунити циљ који је претходна Влада поставила када је формиран Савет за информационе технологије и иновативно предузетништво, а то је трговински салдо од 1,5 милијарди евра до 2022. године, иако су многи критиковали ово као превише амбициозно и неоствариво.

Важну улогу у убрзању привредног раста, наравно, има политика субвенција или подстицаја инвеститорима – домаћим или страним. Размишљамо о томе да мало прилагодимо политику субвенција тренутном стању у Србији и да кренемо да дајемо подстицаје према коришћењу иновација и нових технологија и креирању додатне вредности, уместо према броју нових радних места.

Компаније као што су француски Сцхнеидер Елецтриц, амерички Мицрософт или немачки Цонтинентал, али и домаћи ЦомТраде, Технолошко партнерство Србије, БиоСенс институт, Институт за физику, данас имају развојне центре у Србији и пример су компанија и научних институција које креирају додатну вредност, повећавају конкурентност и позитивно утичу на имиџ земље.

Као што сам толико пута поновила, поред великих страних инвеститора који имају несумњив значај за развој наше економије, морамо се више усредсредити на значај домаћих привредника, предузетника, малих и средњих предузећа.

Ту долазимо да важне улоге коју локалне самоуправе имају као покретачи локалног економског развоја, јер није реално очекивати, а није ни потребно, да ће велике компаније доћи до свих локалних самоуправа.

Локалне самоуправе морају да мењају начин на који размишљају о локалном економском развоју. Уместо очекивања да Влада доведе страног инвеститора који ће отворити 100 или 200 нових радних места, нека обрате пажњу на 10 својих привредника који запошљавају по 10 или 20 људи и помогну њима да ојачају и прошире се па ће тако имати 100 или 200 радних места за које би били у стању да годинама чекају страну инвестицију.

У претходне 3 недеље обишла сам неке локалне самоуправе у Србији – Краљево, Зајечар, Бор, Косјерић, Лесковац, Ужице – и свуда сам се видела са домаћим, породичним фирмама (нпр. КЕПО у Косјерићу, БАНЕ КОМЕРЦ у Лесковцу) које запошљавају између 100 и 200 људи. Свака од ових компанија је успешна и конкурентна на страним тржиштима и то западне Европе.

Заједно са људима који воде локалне самоуправе треба да се запитамо шта можемо даље да урадимо да им помогнемо да се шире и да помогнемо да оваквих у Србији има вше.

Да бисмо оснажили локалне самоуправе и подстакли равномерни економски развој, ове године увећали смо буџет Фонда за јединице локалне самоуправе чак 32 пута!

Настављамо посао на растерећењу привреде. Олакшице за запошљавање нових радника остају на снази до краја 2019. године. Увели смо додатне пореске подстицаје за почетнике у пословању и повећали неопорезиви део зараде радника. Та пореска олакшица увешће прогресивност у опорезивању и растеретити привреду за око 11,6 милијарди динара.

Настављамо да радимо на унапређењу позиције Србије на ДБ листи WБ како би направили све бољи пословни амбијент. Србија је остварила рекордан напредак на Доинг Бусинесс листи, попевши се на 43. место, пре свега захваљујући електронском издавању грађевинских дозвола, по чему смо 10. на свету, али и увођењу све већег брога електронских услуга од стране Пореске управе.

Фокус нам је сада на две стратешке ствари: решавање стечајева и реформа катастра, и две ствари које нису толико стратешке, али ће значајно унапредити пословну климу.

Што се тиче стечајева, те поступке морамо да убрзамо и омогућимо већу транспарентност у њима, због чега је Скупштина на предлог Владе усвојила измене и допуне Закон о стечају.

Када говоримо о стечају, желим да наведем примере ИМТ-а и Магнохрома где ми годину за годином пропуштамо прилике јер по више година не можемо да проценимо праву вредност те имовине и решимо имовинска питања, а има инвеститора који су заинтересовани и који су до сада могли да запосле људе и директно утичу на наш привредни раст. Ова два примера истичем јер сам лично са мојим тимом радила на решавању ових питања и надам се да ћемо ускоро доћи до решења.

О важноности рефоме катастра како за привреду, тако и за грађане, не морам ни да причам.

Други, свакако мање захтевни процеси, допринеће нашем даље напредовању на ДБ листи. Ту пре свега мислим на убрзање добијања прикључка за струју, за шта не постоји ни један једини разлог да иде споро као до сада, као и на већу сигурност мањинских акционара.

Посао Владе у модерним демократским друштвима је да створи добар пословни амбијент и услове за фер конкуренцију на тржишту и креира мере које ће компанијама помоћи да буду што конкурентније.

Трансформација Пореске управе један је од приоритета у структурним реформама. Огроман је утицај ефикасног рада Пореске управе на конкурентност наше привреде и допринос економском развоју земље. Једноставније, предвидљивије и ефикасније утврђивање и плаћање пореза деловаће подстицајно на отварање нових предузећа.

На макро нивоу, стабилност јавних финансија – чему доприноси и добра наплата пореза – биће подстицајна за нове инвестиције. Влада је крајем прошле године усвојила Програм трансформације Пореске управе до 2013. године и сада је у току имплементација.

Упоредо са завршетком реформе Пореске управе трудићемо се да као одговорна Влада, јачамо пореску културу и понављамо да је плаћање пореза највећи патриотски чин. Сви порески обвезници морају да схвате да боља наплата пореза значи више новца за социјалну заштиту, образовање, здравство, инфраструктуру, јавне услуге…На едукативној кампањи ћемо радити током целе године.

Уверена сам да ефикасан рад пореске администрације представља основни инструмент сузбијање сиве економије. И не бих потпуно прихватила мишљење да сива економија цвета само у државама које имају високе порезе.

Зашто смо борбу против ње ставили на врх агенде реформских мера? Зато што сива економија ”убија” конкурентност.

Она је кључна претња по одрживост пословања привредних субјеката.

Влада Србије је ову и прошлу годину прогласила за године борбе против сиве економије. Обим сиве економије данас је на нижем нивоу него пре 5 година. Сива економија је смањена са 21% у 2012. години на 15% БДП-а у 2017. години. Наставићемо да радимо на унапређењу законодавног оквира како бисмо смањили рад на црно. У децембру је усвојен закон по коме радници морају да се пријаве пре него што почну да раду.

У току је увођење софтвера еИнспектор којим ћемо до септембра умрежити прве 4 инспекције, а до средине следеће године све инспекције, које ће бољом координацијом, разменом података и анализом ризика бити знатно успешније у откривању пословања у сивој зони.

Важан инструмент у даљем унапређењу услова пословања, јачању конкурентности и смањењу бирократије је ефикасна јавна управа.

Стварање модерне електронске управе један је од мојих приоритета.

И у тој области направили смо велике помаке. Увели смо електронску размену података између државних органа, аутоматску оверу здравствених картица, чиме штедимо стотине хиљада евра и сате чекања на шалтерима за нашу привреду, као и електронску регистрацију предузетничких фирми.

Процена је да смо само са ова три пројекта успели да уштедимо више од 8 милиона сати годишње нашим грађанима и привреди.

Почели смо са ажурирањем адресног регистра на целој територији Србије. Јасно смо свима објаснили да нема потребе за великим трошковима које носи издавање папирних фактура, а циљ нам је да у мандату ове Владе и печат пошаљемо у историју.

Ефикасна, економична и транспарентна електронска управа снажан је механизам у борби против корупције, повећању транспарентности, већој ефикасности и јачању владавине права.

Корак по корак, уводимо ред у државу, и креирамо јавну управу која ће служити грађанима и привреди, и свима штедети време и новац.

Зато је дигитализација кључни приоритет ове Владе. Време је да схватимо да дигитализација није ИТ. Дигитализација је нови економски концепт који прожима услуге које Влада пружа својим грађанима, производне делатности, науку и образовање, културу, уметност, медије, све сфере живота.

Упркос бројним оспоравањима, то остаје мој приоритет, јер верујем да је то јединствена шанса за наше друштво.

Да би промене о којима говорим заживеле у потпуности, а реформе и раст били одрживи, потребан нам је добар систем образовања који мора пратити друштвене потребе и дати одговор на њих.

То значи васпитање младих да је учење континуирани, целоживотни процес, који се не завршава формалним образовањем. Започета је реформа система образовања, која је предмет велике полемике, што је добро јер то говори о важности образовања. Желимо да васпитавамо младе људе да у променама виде шансу, да се не плаше покушаја и да не одустају олако.

Потенцијал и таленте имамо. Имамо обавезу да креирамо систем који ће подржавати иновативност и креативност.

Наш циљ је да подстакнемо и друге делатности да искористе предности дигиталних технологија у пословању. Овде мислим и на наше креативне индустрије, чији системски развој је такође један од приоритета моје Владе.

Због тога ћу формирати Савет за креативне индустрије чији посао ће бити да мени и члановима Владе помогне да додатно подстакнемо развој ових делатности које имају огроман извозни потенцијал и 5. су сектор по учешћу у нашем БДП-у. Већ следеће недеље говорићу на конференцији о креативним индустријама у жељи да представим развојни потенцијал који креативне индустрије имају.

Креативне индустрије утичу и на то да наши људи остају у земљи, слободно изражавају своју креативност и овде развијају свој посао.

Креативне индустрије такође имају потенцијал да директно утичу на положај једне државе у свету. „Мека моц́“ (софт поwер) заснива се на ресурсима који чине једну земљу атрактивном за свет, а то је пре свега културни и креативни сектор земље.

Трансформација приведе и друштва неће моћи да се заврши у мандату ове Владе, али ова Влада има обавезу да постави темеље на којима ће се градити друштво будућности.

Визија Србије коју имамо, је визија модерне европске државе која је лидер у региону Западног Балкана у спровођењу политичких, економских и друштвених реформи.

Стратегија Европске комисије о проширењу на Западни Балкан показује да смо на добром путу.

Још много важног посла нас очекује у процесу европских интеграција и томе је ова Влада посвећена, пре свега у циљу свакодневног побољшања квалитета живота наших грађана.

Владавина права и јачање институција су ту најважнији, како би наш раст био дугорочно одржив.

Морамо да наставимо започете реформе у области правосуђа, како бисмо изградили ефикасно, модерно и одговорно судство. То је гарант заштите права појединаца и независности институција и уједно начин да оснажимо европске вредности у Србији.

Јер, да бисмо били део развијеног света, морамо се понашати у складу са нормама света коме тежимо. А да бисмо то постигли, неопходна је политичка воља.

Ова Влада је има – истакла је Брнабић.

Новости онлине

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Брнабић: Не прихватам оставку Шарчевића 11

Брнабић: Не прихватам оставку Шарчевића

Премијерка Ана Брнабић каже да не види одговорност министра просвете Младена Шарчевића за то што …

АЛО БРНАБИЋКА! Да ли си ти чула за производњу и извоз? 12

АЛО БРНАБИЋКА! Да ли си ти чула за производњу и извоз?

„Дигитализација је кључ нашег успеха и сегмент у коме Србија може да искористи све своје …

Један коментар

  1. Pa ova prica pricu,iz proslosti,sto je neko vec pricao.Zasto vec jednom ne sklopi taj brak,makar „digitalno “ preko brata.Gotovi smo uskoro.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *