fbpx

На катедри за археологију БУ настављају традицију прогона свега што је српско!

0
(0)

Српско археолошко друштво је недавно „изразило крајњу забринутост због тога што Изборно веће Филозофског факултета у Београду није потврдило реизбор др Ђорђа Јанковића у звање доцента, тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.

То што је остало упражњено једно од само два места на катедри за Националну археологију Средњег века је, по мишљењу Јанковића, пут ка укидању једног важног предмета који проучава порекло Словена, а по мишљењу дела његових колега „случај којем није кумовала струка него политика”.

„Одавно се није догодило да на Филозофском факултету, институцији која би требало да буде пример, неко буде удаљен са наставе из политичких и идеолошких разлога”, наводи се у саопштењу које је потписао доц. др Душан Михаиловић, председник Српског археолошког друштва.

Он каже да је Комисија за припрему извештаја о кандидатима дала позитивно мишљење о реизбору Јанковића у звање доцента и да је идентична ситуација била и када је осујећен Јанковићев избор у звање ванредног професора. У оба случаја је изостала научна критика: методолошке примедбе нису образложене, Јанковићев рад је приказан непотпуно, наводи његових књига цитирани су ван контекста у намери да се дискредитује и представи као националиста.

У овом Друштву истичу да је Јанковић угледан члан академске заједнице, истраживач који је знатно допринео развоју националне археологије и кога подржавају археолози и студенти. Јанковић је био председник Српског археолошког друштва, шеф Катедре за средњовековну археологију и руководилац бројних археолошких пројеката. Читав проблем је настао када је објавио књигу о српским громилама (обредне хумке) у околини Книна и Грахова – у 4. и 5. веку (историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку).

– Нисам ја мета, већ порекло Срба и овај предмет који ће укинути. Овде су прекршени статут и закон и то више пута. На пример, приликом гласања за мој избор у звање ванредног професора учествовале су 123 особе, а за остала четири доцента 112. Дакле у мом избору је учествовало 11 особа више, што је заиста необична околност. Инспекција Министарства просвете је опоменула декана, а чак је и повереник за информације од јавног значаја, којем сам се жалио, донео решење да ми се дају на увид гласачки листићи, што је декан одбио – објашњава професор Јанковић.

Он додаје и да је дужност декана била да скрене пажњу Већу да испуњава све услове да буде реизабран, чак и да има довољно коефицијената да буде два пута изабран за редовног професора.

– Ја сам психолог и не могу да говорим о стручним аргументима, али, што се тиче процедуре све је чисто – каже за наш лист декан Филозофског факултета др Александар Костић.

Он објашњава да су од пет чланова комисије два написала приговор на реизбор и да у том приговору није било политичких инсинуација, већ да је оспоравана стручна методологија др Јанковића. Сав тај материјал и приговор и одговор су достављени члановима Већа.

– Веће је гласало и заиста већина није била против, али је била уздржана. Ја не улазим у то да ли су примедбе тачне или не, али је очигледно да одговор на примедбе није био довољно убедљив – сматра др Костић, додајући да се у овом случају инсистира на политичкој позадини, „а то захтева конкретне доказе”.

Др Марко Поповић из Археолошког института, иначе један од два члана Комисије који је поднео приговор на Јанковићев реизбор, на питање како коментарише став колеге да је основни циљ укидање предмета средњовековна археологија, одговара да Јанковић није једини стручњак и да сви заборављају да постоји и други кандидат за упражњено место наставника на овој катедри.

– Када је расписан конкурс за то друго наставничко место, уз Јанковића, кандидат је била и др Весна Бикић, доцент на Копарском универзитету. Дакле имамо стручњака који има лиценцу за ЕУ, али који није добар за Универзитет у Београду – каже др Поповић. Он сматра да сада факултет покушава да реши „социјални случај Јанковић”, који иначе ради и на Академији за уметност и конзервацију Српске православне цркве.

Декан Костић потврђује да постоји законска могућност да се Јанковић премести на друго радно место које одговара његовим квалификацијама, највероватније у археолошку збирку где ће моћи да настави са истраживањима, али да више неће бити у настави.

На питање да ли ће прихватити понуђено ново радно место, професор Јанковић одговара да ће прво морати да консултује адвоката, да он волонтира на Академији за конзервацију и да би у овом случају морало да се огласи и Министарство просвете које је, по његовим речима, дужно да штити закон и заштити основна људска и професорска права.

Сандра Гуцијан

————————————————–

Историјски митови и чињенице

– Саопштење Српског археолошког друштва је замена теза. Нико Јанковића не прогања зато што је Србин. Ја сам био противан из научних, методолошких разлога, а не политичких. Ми не можемо правити митове на фалсификатима. Јанковић на основу малог броја чињеница доноси велике закључке, као на пример да је апостол Павле крштавао Србе. Његове тезе немају утемељење у археолошким налазима нити у историјским изворима – изричит је др Марко Поповић.

Др Ђорђе Јанковић одговара да постоје предања која су записали странци да је апостол Павле проповедао у Илирику од Јадрана до Дунава и да то пише и у Светом писму.

 
објављено: 16/05/2009
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

4 Коментара

  1. ma skotovi mogu svasta, mogu da ne potvrde Zvanje ali nikako ne mogu da coveku uzmu Znanje 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *