Србија

На Плочнику пронађен прстен стар седам хиљада година! (фото галерија)

За само неколико дана од како су почела ископавања на неолитском налазишту Плочник, међународни тим археолога је пронашао метални бакарни прстен са почетка 5. миленијума пре нове ере, као и разне комаде метала и камене секире.

Како би доказали основане претпоставке да је на локалитету Плочник започета једна од најстаријих производњи метала на свету тим археолога предвођени Јулком Кузмановић Цветковић и Душаном Шљиваром започео је другу фазу ископавања у Плочнику. Радови се обављају у оквиру међународног пројекта „Развој металургије у Евроазији“, који се финансира од стране Владе Велике Британије.

Вредност радова је око пола милиона фунти и то је једна од највећих пројекта и страних инвестиција у српској археологији чији је носилац Институт за археологију универзитетског колеџа у Лондону.

– Прстен који смо пронашли заједно са прошлогодишњим налазом минђуше у његовој близини, представља један од првих металних објеката произведених на свету и културно благо изузетне вредности за Топлицу и Србију. Циљ овог пројекта је да се истражи организација најстарије производње метала на свету, која је документована на локалитетима Плочник, Беловоде и Јармовца у Прибоју на Лиму. На терену имамо специјалисте из разних крајева света који се баве кременом, керамиком, као и реконструкцијом најстаријег бављења топљења бакра – рекла је Јулка Кузмановић Цветковић.

Она истиче да ће радови трајати око месец дана, и да је за крај планиран експеримент којим ће покушати да реконструишу читав процес најстаријег

Још није пронађен старији метал

Ископавања на археолошком налазишту Плочник започета су почетком прошлога века, а обновљена 1996. године када је откривена већа количина бакарних предмета, међу којима и добро очувана бакарна секира, стара више од 7.000 година пре нове ере. Тиме је привучено изузетно интересовање у научним круговима широм света, јер до сада нигде нису пронађени метални предмети старијег порекла.

Међународни археолози који су укључени у овај пројекат Бен Роберст са Универзитета у Дураму и Силвија Амиконе која је задужена за текнолошко испитивање керамике, као и Миљана Радивојевић, идејни творац пројекта и која је докторирала на ову тему у Лодону, одушевљени су археолошким налазиштем.

– Предмети које проналазимо на овом простору показују да је винчанска култура имала смисла за уметност и културу. Желимо да испитамо појаву најстарије металургије на свету за коју се претпоставља да је на овим просторима. Једно од најважнијих питања у светској археологији, како и на који начин настаје метал. Дебата траје скоро 200 година и сада смо на прагу да понудимо нове податке и анализе које ће допринети знању о овом питању – рекао је британски археолог Бен Робертс.

Он наглашава да је светска научна јавност изузетно заитересована, нарочито да се одговори на питање зашто и како се појава обраде метала догодила баш у Србији. Истичући да су досадашња истраживања локалитета Плочник изазвали праву сензацију у свету, Миљана Радивојевић се нада да ће пројекат дати одговор како су људи успели да овладају првим металом, како су га обрађивали и како су га употребљавали.

– Постоји велики број доказа да је бакар на овом простору био уобичајни метал. Остаје само да се утврди одакле је долазио тај бакар и да ли је могуће да се он вадио у неком од околних рудника – објашњава др лондонског универзитета за археологију Миљана Радивојевић.
О саставу пронађених предмета ће се више знати након анализе која ће се обавити на лондонском Институту за археологију.
Аутор: Љубиша Митић
Ало
Фото: Љубиша Митић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!