fbpx

Открића из Винче коначно на светлости дана

0
(0)

МИНИСТАРСТВО културе издвојило је средства да се после скоро једног века у Археолошкој збирци Филозофског факултета направи стална изложба експоната са светски познатог локалитета – Белог брда у Винчи, сазнају „Новости“.

– Налази који имају највишу, „нулту“ категорију, на јесен ће најзад изаћи из депоа. Захваљујући управо тим открићима академика Милоја Васића Србија је блеснула на међународној културној позорници између два светска рата – истиче др Мира Ружић, управник Археолошке збирке Филозофског факултета. – О томе сведоче насловне стране тадашње штампе и чињеница да је светска наука по Винчи назвала највећу преисторијску културу Европе.

Археолози подсећају да је Винча од првог дана била сензација, па је ископавања пре Првог светског рата већим делом финансирао Руски царски археолошки институт у Цариграду, а после рата сер Чарлс Хајд, британски новински магнат. Он је спонзорство условио стварањем археолошке збирке на Филозофском факултету, која је требало да служи пре свега студентима. Тренутно се хиљаде винчанских фигура и документација академика Васића налазе у стотинама кутија у депоу збирке.

СУДБИНСКА ВЕЗА С ВИНЧОМ СУДБИНА породице и потомака академика Милоја Васића неодвојива је од археологије. – Ја сам део тима на Виминацијуму који је мој прадеда истраживао још пре него што је открио Винчу. Моја бака, његова кћи, радила је у археолошкој екипи на Винчи, као и моја мама. Од рођења сам била предодређена за археолога – каже др Милица Тапавички Илић.

– Нажалост, ни студенти ни јавност од Другог светског рата нису у могућности да виде Васићеве налазе и писану заоставштину – каже археолог др Дубравка Николић, која брине о Васићевој збирци. – Заиста је бизарно да је држава улагала десетине хиљада евра у климатизовану кутију за једну мумију, а да своју Винчу није презентовала ни српској, а камоли страној јавности. Немамо чак ни сувенир са Винче за туристе.

Археолози подећају да већ дуго није могуће видети ниједан експонат с локалитета Бело брдо и других налазишта која је истраживао професор Васић. Ни његова легендарна књига о Винчи, написана још тридесетих година 20. века, ни бројна друга дела никада нису доштампавани.

– Институције које чувају заоставштину мог прадеде Милоја су или затворене или немају изложбени простор

– констатује археолог др Милица Тапавички Илић, праунука професора Васића. – Музеј на локалитету је затворен јер прокишњава, Народни музеј не ради дуже од деценије, Музеј града Београда нема зграду, а Археолошка збирка нема простор.

Саговорница „Новости“ сматра да би се од професора Васића могло учити и о патриотизму и бризи за заштиту културне баштине.

– Прадеду је наредба о мобилизацији 1914. затекла на локалитету у Винчи, и он се одмах вратио у Београд и јавио команди – открива др Милица Тапавички Илић.

– Под артиљеријском ватром је спасавао благо Народног музеја, а касније га је евакуисао из престонице. Неколико сандука је, према причама, носио током повлачења преко Албаније.

Ратни део биографије професора Васића је најмистериознији део његовог живота о коме је оставио кратко сећање у књизи о Винчи.

– Први непријатељски меци из топова с монитора на Дунаву упућени су на зграде Универзитета и Народног музеја. Рушење и пожар проузроковани експлозијама упропастили су многе драгоцене објекте. Жалосна бежанија музејских збирки у Ниш, затим у Скопље и у Косовску Митровицу у 1914. и 1915. години оставила је трагове и на предметима из Винче – записао је професор Васић.

Многи од драгоцених експоната нестали су током рата. Неки су уништени, а неке су покрали окупатори. Међу археолозима, нарочито аматерима, препричава се легенда да је Васић неколико сандука с налазима сакрио у некој пећини. Да легенда можда има основу указују до сада непознате фотографије које је открио Вељко Илић, фотограф Народног музеја.

– Прадеда је снимљен у пролеће или лето 1915. у пратњи официра, у неком каменолому. За нас је то загонетка јер ни у породичном предању нема објашњења шта је тамо радио усред рата – каже др Милица Тапавички Илић.

Професор Васић је после Првог светског рата наставио истраживања Винче, која му је донела светску славу, али и многе противнике.

– Налази из Винче потпуно су потирали тврдње германске или нордијске школе историје да је европска цивилизација настала на северу континента. Занимљиво је да у Србији напади на Васићево дело трају до данас, иако цео свет признаје да је Европа рођена у Винчи – указује проф. др Милорад Стојић, из Археолошког института САНУ.

Археолози кажу да је професор Васић погрешно датирао налазе на Винчи, сматрајући да је реч о култури која је на Дунав стигла с обала Јонског мора. Модерна испитивања показала су да је Винчанска култура много старија и да се цивилизација ширила у супротном смеру.

– Када је откривена, Винча једноставно није имала с чиме да се упореди. Васић је био задивљен лепотом предмета какви нигде нису виђени и повезао их је с јединим постојећим репером, културама с обала Јонског мора и Грчке. Тиме је дошао у сукоб с такозваном нордијском школом, на којој су инсистирали тада већ моћни нацисти и стекао велике непријатеље. Васићево упорно доказивање медитеранског порекла европске цивилизације била је борба против нацистичког зла које је и кроз науку наметало своје теорије – сматра археолог Драган Јанковић.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Шабић: Ниска је импутација да злонамерно ширимо панику поводом депоније у Винчи

0 (0) ПОВЕРЕНИК за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић …

ОПАСНО! Дим изнад Београда канцероген и пун опасних хемикалија

0 (0) Београд – Пожар на депонији у Винчи, који траје већ двадесетак дана, ипак …

Један коментар

  1. Београђани

    `АЛО БРЕ, СРБИ БРЕ….ДА ЛИ СТЕ НОРМАЛНИ, ВИНЧА НИЈЕ ВАМА БИТНА?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *