Најављена Шешељева питања за Вучића доказ да су се политички отац и син помирили

На­ци­ја ће ве­че­рас гле­да­ти по­ли­тич­ки шоу у ком ће Алек­сан­дар Ву­чић об­ја­ви­ти мно­го то­га: Хо­ће ли би­ти из­бо­ра или не­ће? Оста­је­мо ли на про­е­вроп­ском пу­ту, во­зе­ћи се на ру­ски гас, или кре­ће­мо ка Ру­си­ји, али у по­лов­ном „гол­фу”

Под­ра­зу­ме­ва се да сам, на по­зив Жељ­ка Ми­тро­ви­ћа, од­го­во­рио суд­бо­но­сно „да”. Ко би, ина­че, про­пу­стио еми­си­ју ве­че с пре­ми­је­ром, ко­ју је аутор еми­си­је, ко­ле­га Дра­ган Ј. Ву­чи­ће­вић, по­зна­ти­ји као Вуч­ко, на­звао „Те­шка реч”? На­и­ме, у па­у­за­ма го­сто­ва­ња Алек­сан­дра Ву­чи­ћа, у удар­ној по­ли­тич­кој еми­си­ји ТВ Пинк го­сту­ју и оста­ли при­пад­ни­ци та­ко­зва­ног јав­ног жи­во­та, али њих је све ма­ње код Вуч­ка, а све ви­ше на „Фар­ми. Или су по­бе­гли у „Па­ро­ве”, пре­ко „Мал­ди­ва”?

Го­то­во је из­ве­сно да ће на­ци­ја ве­че­рас гле­да­ти еми­си­ју у ко­јој ће пре­ми­јер Алек­сан­дар Ву­чић об­ја­ви­ти мно­го то­га: Хо­ће ли би­ти из­бо­ра или не­ће? Оста­је­мо ли на про­е­вроп­ском пу­ту, во­зе­ћи се на ру­ски гас, или кре­ће­мо ка Ру­си­ји, али у по­лов­ном „гол­фу”? Мо­жда је мо­гу­ћа и сле­де­ћа ге­о­по­ли­тич­ка оп­ци­ја. Да па­ра­фра­зи­рам пред­сед­ни­ка То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа, мо­гли би­смо да из­не­на­ди­мо Ки­не­зе и не­ког њи­хо­вог Та­ра­би­ћа, па да Ки­не­зи уз­вик­ну: „До­шли не­ки бе­ли љу­ди, да се нај­е­ду пи­рин­ча и на­пи­ју во­де с Јанг­це­кјан­га”.

Ка­ко је на­ја­вље­но да ће се у ве­че­ра­шњој еми­си­ји чи­та­ти и два­де­се­так Ше­ше­ље­вих пи­та­ња за Ву­чи­ћа, би­ло је за­и­ста те­шко одо­ле­ти иза­зо­ву и не при­су­ство­ва­ти но­вом жан­ру вр­хун­ског вир­ту­ел­ног по­ли­тич­ког ри­ја­ли­ти­ја. Пи­та­ње је, са­мо, хо­ће ли у сту­ди­ју Ше­шељ про­го­ва­ра­ти кроз Вуч­ка или ће се од­не­куд ство­ри­ти вој­во­дин хо­лограм и на­ва­ли­ти на Ву­чи­ћа? Те­шко, јер, с об­зи­ром на већ на­ја­вље­на пи­та­ња ли­де­ра ра­ди­ка­ла, она не­ма­ју ону Ше­ше­ље­ву же­сти­ну ко­ја се кре­ће из­ван сва­ке лич­не и по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти. Вој­во­ди­на пи­та­ња за Ву­чића су мно­го ве­ћи до­каз да су се, ка­ко твр­ди ма­хом за­луд­на бе­о­град­ска чар­ши­ја, по­ли­тич­ки отац и син по­ми­ри­ли. Наи­ме, отац се го­то­во у све­му сла­же са си­ном ко­ји је пре се­дам го­ди­на по­бе­гао од ку­ће. Од­но­сно, од радикала.

Политика