Након убиства Оливера Ивановића утихнуо је један од последњих независних српских гласова. Тиме се приводи крају процес који је почео 2013. То је било дисциплиновање косовских Срба од стране Београда, пише “Ноје цирхер цајтунг”, а преноси Дојче веле.
У тексту под насловом “Нови шерифи за дивљи север Косова”, новинар Андреас Ернст за лист Ноје цирхер цајтунг пише о ситуацији на северу Косова и политичком утицају Београда.
Аутор најпре подсећа на још увек нерасветљено убиство српског политичара Оливера Ивановића које се догодило 16. јануара.
“тада се ништа више није чуло. О могућим починиоцима нико не жели да спекулише, о томе у северном делу Митровице нико не разговора са странцем. Али у једном су сложни: то нису урадили Албанци. То је индикативно.”
У опширном чланку новинар швајцарског листа најпре описује како је функционисао север Косова до доласка Александра Вучића на власт.
Од 2012. до данас
А онда, 2012. године: “Берлин и Брисел ставили су га пред избор, да нормализује однос са Косовом или да заборави на приступ ЕУ. Он је одлучио да загризе киселу јабуку. У априлу 2013. Београд и Приштина склопили су споразум: политичка интеграција у систем Косова, а за узврат, аутономија. Та вест запрепастила је север Косова. Вучић је критикован као издајник, захтевао се наставак отпора. Из Београда једва да је било објашњења како би нови поредак требало да изгледа. А онда су одједном почели да се појављују нови људи.”
Велики тест уследио је 2013. када је север Косова, према жељи Београда, по први пут требало да учествује на локалним изборима, пише Ноје цирхер цајтунг: “Београд је с великом муком саставио листу на којој су већином били људи с мало политичког искуства, али који су међу грађанима ипак имали известан углед. ’А њихова главна особина је била, апсолутна послушност’, оцењује Миодраг Маринковић који је у то време радио за мисију ЕУ на Косову. Етаблиране снаге позивале су на бојкот и изборни дан је био чиста катастрофа. Када је почео да се назире успех бојкота, маскирани људи улетели су на бирачка места и почели да праве лом. Гласање је прекинуто. Један аустријски дипломата потврдио је да су маскиране особе интервенисале по наредби ’београдске листе’, која је нешто касније, под именом ’Српска листа’, постала странка под контролом државе. На поновљеним изборима више није смело да буде грешака. ’Бојкотери’ су били савладани, њихови аутомобили су паљени, а директори јавних предузећа принуђени да своје запослене доведу пред гласачке кутије. (…) И поред свог притиска, излазност је била само двадесет процената. Али то је било довољно и Горан Ракић је постао први градоначелник Северне Митровице по косовском закону. О том бившем ватрогасцу и директору Градског зеленила и чистоће до тада се мало знало. Али када му је Вучић честитао, било је јасно да он има највишу заштиту.”
Циљ Александра Вучића
Председник Вучић је одлучан у томе да се процес нормализације спроведе и да се та област препусти косовском систему, пише даље у тексту: “Али то не значи и крај српског утицаја, напротив. Преко Српске листе којом се управља из Београда он контролише све области насељене Србима. Уместо да финансијски зависи од српске државе, субвенционисање тече према косовском закону и иде преко Заједнице српских општина, коју међутим и даље финансира Београд. То ће прикочити одлазак младих, добро образованих људи, али не и зауставити. Поузданих података нема, али од почетка рата многи пословни људи, као и млади са дипломом, срећу траже у Београду или у иностранству.”
– Након смрти Оливера Ивановића отпор Београду делује бесмислено. Петар Милетић који је још пре неколико година напустио политику, лаконски оцењује: “Судбина косовских Срба је да им други кроје судбину”. И Ивановићева жена Милена сели се у Београд са шестогодишњим сином. Доста јој је тог “мрачног и тужног места” – пише из Митровице Андреас Ернст за “Ноје цирхер цајтунг”.
Дојче веле, Вестионлине
Иду на тактику : ” Немојте Србе на врбе , него Србе на Србе , не наседајте ” ! Ко је Србин на ову гнусну подметачину и дезинформацију на штету Срба неће реаговати. А ко није Србин лако ће се одати …. Сувишно је и коментарисати злураду објаву проистеклу из кухиње Тачија и Раме . То би тиранима из Тиране највише одговарало , да испадну безгрешни пред светом , по испробаном рецепту великоалбанаца .
ЗАМАХНИ КРИЛИМА СОКОЛЕ ШТО ПРЕСЕЛИ СЕ МЕЂУ БЕСМРТНИКЕ
( Оливеру Ивановићу убијеном 16. јануара 2018. од руке крвника )
Еј , Косово зрно бисерово , Колевко и дрво јаворово !
Сваки дан је најтужнији дан , кад злотвори убију Србина ,
кад Светлогорја Србијанска гасе , да Православље вековно нам згасне ,
по спаљеним кућама стоку да напасе , да рафалном паљбом подигну таласе ,
да покосе децу , српско милогласје …
Ти Шиптари змије црноглаве и Теби су српски соколе дошли главе ,
убише те с леђа кукавице , да не видиш тиранину лице ,
а невешти пред светом се праве , касапини Срба што продају органе ,
белом свету шаљући сигнале , те подмуклице , змије и утваре .
Србин ти си и голуб глинени , крвопији и покретна мета ,
пију воду са наших извора , жању наша жита сваког лета,
да пресеку жиле куцавице , убијају рударе , жетеоце ,
војнике и српске полицајце , те хушкају Србина на Србе ,
уносећи немир и заблуде , да брат на брата подмукло удари ,
да би рекли :- Ето опет Срби подивљали , те се ено међусобно кољу ,
незарасле ране посипају сољу …
Што би онда други Србе клали , сами себе кад су поубијали ?!
Не верујте шиптарском отрову , међу божурима изниклом корову …
Зар да Шиптар буде на постољу , загосподари на Косово – пољу ,
не чините на вољу – .злотвору .
Побили би и недужне птице , што надлећу изнад Митровице .
Са сто маски крвопији лице , све су то звери и убице ,
сетите се крваве Бистрице и спаљене свете Грачанице ,
сетите се и погрома Срба , кад су Срби ишли којекуда ,
кад посташе Срби прогнаници , да не моле се светој Грачаници …
Ти замахни крилима соколе , Ти пркосом отерај злотворе …
За хиљаде година што стицаше преци , у аманет да оставили деци ,
ту осташе рушевине , костури , лелеци .
Читач са усана кад би прочитао , последње речи неизговорене,
упућене онима што у тамницама држе Србе заробљене ,
потврдиле би да ни слутио ниси у освит зоре ,
да ћеш пред кишом метака да поклекнеш ,
да Косово тече ти кроз крвоток и вене .
Дочекали их са хлебом и сољу , да на гиљотини боље Србе кољу ,
моторном тестером секли полицајце , убијали децу , пекли ко јагањце ,
протерали Србе са вековног прага ,
да им затру траг , да нестану бестрага .
Спалише манастира , гробља порушише ,
ко лешинари се на Србе обрушише ,
да нестанемо , да нас нема више ,
крвавим мастилом да се историја збрише,
над масовним гробницама ко печурке после кише ,
зверски , мучки , кукавички навалише …
Ломили крстове наших Светилишта , те гује у недрима што наша жита жању ,
а ти си се лавовски борио Србине , ал и твоја глава заврши на пању .
Ветар у леђа им нељуди , међаши ,
што све чине да постанемо беземљаши .
Ко понуди Косово на длану , нек не нада се изрод – опраштању ,
ко колевку да нуди душману , ко колевку да нуди нероткињи ,
српску децу што дарује бунару , на Косову дочеко утвару .
И песничким језиком и криком , не дај Србе мој соколе ником .
Зар верујеш црном тиранину , а не верујеш свом оцу и сину ,
брат на брата желе да удари , да иситне иверје да се запожари .
Сметају им звона Хиландара , то су звери , авет , бездушнице ,
искристалисане фотографије говоре , нож из леђа , зариће у лице .
Еј , Косово зрно бисерово , Колевко и дрво јаворово ,
мој поносу , перо пауново ,
твоје гусле без гудала јече , занемеће у ватри изгореће …
У загрљај послаше те смрти , Србина на Косову жеља им затрти ,
а ти Мучениче Косовски ућути , одбројани теби су последњи минути .
Да занеме звона манастирска , да се чује ридање и врисак ,
да свој печат ставе и отисак на сваком врату свих прекланих Срба ,
прогнаници с вековних огњишта , да Шиптарима крвожедним буду слуга .
Дуплим кључем од сувога злата манастирска закључајте врата ,
расковником отворићете свака , Иконостас од ведрих облака .
На раскршћу векова невреме , где се моћне надмећу олује ,
где се змије испреплету мржње , које руше корен , Православље ,
доле Шиптар а са Неба бомбе …
Србин Србину нека руку стегне , сем огњишта вековног , немаш више земље,
да не стижу заклетве и клетве ,
да нас не прокуне и предак и покољење …
Не треба нам више понижење , кад највише нас воле касапљене .
Зар верујеш змији сиктавици , живом човеку што очи вадише ,
на Бистрици децу покосише , од ‘’ жутих кућа ‘’ праве касапнице .
Оно што су Србима отели , однели им вулкански кратери ,
однеле им муње и олује , на кантару продају нам земљу ,
звери дивље нек поједу звери .
А ти Србине сада изабери …
Православног свог брата загрли , аветима видиш да се жури ,
прекрајају мапу, историју , зар њихови су Косовски божури ?
Пој славуја изнад Грачанице , пуцали су у Крст Православља ,
у човека што је на Распећу , протераше Србе с кућног прага ,
копајући јаму им све већу …
Не веруј гласу из Тиране , све су то медузе , пиране ,
што поклаше на хиљаде Срба , тад Косово кренуће – никуда .
Не верујте ни Тачију змији , што радује се Великој Албанији .
Свако ко је Православног рода , нек поштује свог брата ко Бога ,
нек одрекне се авети , изрода . На свог брата ударити неће ,
Светосављем ко је предодређен . Зна се коме сметају манастири ,
ко лавине на Србе покреће .
Ко свог брата за брата не призна , прегазила га окупаторска чизма .
Поклекнуће пред Усудом времена , пред њим клекне и брдо од стења .
Замахни крилима соколе , што пресели се међу бесмртнике ,
међ Косовске вечне мученике ,чак и кад су изгубљене битке ,
Православљем засијаћеш горе ,ту где луче страдалника горе .
Ти не рече што си хтео рећи , ни злослуте не може избећи ,
вековима још ће реке тећи , али Срби памтиће ти речи.
У Цркви су кад се моле Богу , на извору кад иду по воду .
Еј , Косово српско Извориште , родна грудо , вечна кућо , вековно огњиште !
Оливере , маслинова грано , симболу мира – недочеканог !
Нек ти је лака Србијанска земља , Новомучениче Српски Соколе !
Славица Јовановић новинар и књижевник
На Богојављење 2018 . године