Србија

Народна кухиња храни 400 деце!

На народном казану Црвеног крста свакодневно се храни 850 људи, а међу њима је и 400 деце до 14 година, од којих половину чине малишани до десет година!

Гладна уста чекају у реду од ране зоре

Секретар Црвеног крста Саша Обрадовић каже да се деци “помаже колико се може, али да за више нема могућности”.

– Од државе добијамо десет намирница за припремање хране. Трошкове припремања оброка и транспорта сноси локална самоуправа. Трудимо се да тој деци обезбедимо повремено и млеко, али и да их обрадујемо за неке празнике. Тако смо за Нову годину и Божић даривали малишанима до десет година и 285 пакетића. То није много, али се у садашњој ситуацији више не може јер смо први у Србији по броју деце која се хране у Народној кухињи – образлаже Обрадовић.

Оброци се деле на четири пункта у Пожаревцу и Костолцу. Гладна уста у реду чекају већ од девет сати.

– У мојој породици нико не ради, а имам двоје деце. Са казана се храним од пре три године када сам остао без посла – каже Сретен Костадиновић.

Војислав Гркуловић тврди да живи од социјалне помоћи и да се храни у народној кухињи, а Јован Матејић додаје да је у још тежој ситуацији јер његова четворочлана породица, са двоје деце, живи у напуклој кући без струје и воде.

Тешко је гладан ићи у школу
У реду за оброк је и десетогодишњи ученик ОШ “Вук Караџић”. Храну узима за себе и два брата од којих један има 11 година, други тек годину дана. – Тешко је живети с једним оброком и ићи у школу. Често сам гладан, али шта да радим када родитељи немају пара – каже он.

Велизар Пауновић се жали да нема од чега да живи јер је пропала фирма “Житостиг” где ради, а Драган Николић додаје да је радио у Предузећу за путеве и Комуналном предузећу на одређено време и да нема од чега да живи и да му се пре десетак дана родило и дете.

Дете од годину и по дана има и самохрана мајка Касандра Вибрановић, која тврди да су више гладни него сити.

Зоран Стојковић радио је у више фирми, али је после њихове пропасти остао на улици са 14-годишним сином.

– Кад је лепо време, сакупљам секундарне сировине, али је и њих све мање. Син хоће да настави школовање за кувара, али како кад немамо пара. Нарочито је тешко кад је недеља или празник јер тада Народна кухиња не ради – жали се Зоран.
Драгиша Миладиновић каже да свакодневно, већ четири године, путује из села Драговац по десет километара по оброк.

– Половину оброка одмах поједем, а другу половину носим кући – прича Драгиша.

 

Светислав Мирковић, Блиц

Фото: РАС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Молим.Захтевам.Преклињем.Да се у школама уведе кухиња да нам деца не једу којекакву храну већ спремљену по нашим рецептима.Тиме ћемо знати шта нам деца једу а и деца ће нешто научити од тих вештина.Као некад-не говорим о комунизму,не дај боже.Због њега смо овде где смо-у провалији.Одавно смо мета мегамаркета зато се спасимо -као свој на своме се скрасимо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!