СРПСКЕ оранице ће за неколико година моћи несметано да купују странци. У нашој земљи је тренутно законом забрањена продаја земљишта страним држављанима, међутим, Спразум о стабилизацији и придруживању предвиђа измену закона по том питању. Друге државе, које су већ увелико чланице Европске уније тако нешто нису учиниле, већ и годинама, након уласка у ЕУ имају мораторијум на продају ораница страним држављанима.
Забрана продаје пољопривредног земљишта странцима у Словачкој продужена до 2014. године, Хрватска ће земљу понудити тек када истекне 15 година од њиховог проглашења за кандидата за ЕУ. У случају Пољске забрана продаје земље странцима на снази је 12 година од датума уласка у ЕУ. Србија је, међутим, испреговарала да су оранице доступне странцима већ после четири године од потпуне примене Прелазног трговинског споразума. Од тог тренутка, нећемо имати начин да зауставимо странце да за мале паре покупују земљиште.
– Ако су већ друге земље, које су већ одавно чланице ЕУ могле да пролонгирају ову забрану, не видим због чега и Србија, која још увек нема ни датум преговора око приступања не би могла исто да уради – објашњава Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду. – Странци ће, чим истекне рок, за мале паре моћи да покупују наше оранице. А земља у Србији је изузетно квалитетна. Ми имамо 0,50 хектара пољопривредног земљишта по глави, што је највише у Европи. Наши пољопривредници ће тако радити као паори за странце.
Хектар најквалитетније пољопривредне земље у Србији може да се купи за 5.000 евра, док Словенци оранице таквог квалитета продају и за 25.000 евра.
– Пољопривредно земљиште је велики ресурс који не смемо да распродамо, као што смо распродали предузећа – рекли су у Министарству пољопривреде.
– Пробаћемо да пролонгирамо рокове либерализације промета земљиштем. Једно од решења могло би да буде да странци као будући власници земље буду ограничени тиме да само они који имају пребивалиште на територији Србије могу да купују земљу.
Други начин је, како сазнајемо у Министарству пољопривреде, је да се странцима ограничи величина поседа који могу да купе. Таква пракса постоји и у другим законодавствима земаља чланица ЕУ.
