fbpx

Економска штета за Србију од ГМО

0
(0)

Београд — Држава би имала велику економску штету уколико дозволи промет и узгој ГМО, сматра професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

„По основу набавке генетски модификованог семена и разлике у цени између генетски модификованих и генетски немодификованих комерцијалних производа, Србија би годишње изгубила пола милијарде евра“, навео је Шеварлић за Тањуг.

Према његовим речима, чак и да нема никаквих здравствено-безбедоносних проблема за потрошаче и последица по еколошку одрживост биодиверзитета у случају слободног узгоја ГМО, Србија би претрпела значајну економску штету.

Шеварлић је истакао да Србија нема ниједан разлог за измену законских прописа у корист компанија које производе ГМО и да треба да остане зона без ГМО како би обезбедила бесплатан маркетинг за домаће пољопривредне производе на тржишту у земљи и ЕУ.

„ЕУ и европске земље у суштини нису наклоњене примени ГМО“, додао је он, напоменувши да је одлука Комисије ЕУ да замрзне процес одобравања генетски модификованих прехрамбених усева до краја свог мандата 2014. велика подршка Србији.

Како је навео, то је снажна подршка свима у Србији који се залажу против измена Закона о генетски модификованим организмима, а то је више од четири петине гласача. „Политичари о томе морају да воде рачуна“, додао је Шеварлић.

Он је оценио да је одлука Комисије ЕУ велика подршка Србији, посебно имајући у виду притисак САД-а, на чијој се територији налазе највеће мултинационалне компаније које производе ГМО, да се измени овдашњи закон којим се забрањује и увоз и промет ГМО и производа од ГМО.

Шеварлић је апеловао на посланике Скупштине Србије да не подрже измене Закона о ГМО и локалним парламентима поново поручио да своје територије прогласе зонама без ГМО, истакавши да је то у складу са европском регулативом.

Комисија ЕУ 23. јануара одлучила је да замрзне процес одобравања генетски модификованих (ГМ) прехрамбених усева до краја свог мандата 2014. године, а у међувремену ће радити на споразуму о овом питању са државама чланицама Уније, преноси АФП.

Одобрење неких врста ГМ усева за исхрану људи „затровало“ је, међутим, односе неких чланица Уније и Европске комисије. Осам земаља – Аустрија, Бугарска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Луксембург и Пољска су се определиле за опцију да забране гајење ГМ култура на својој територији.

За 14 година ЕУ је одобрила гајење само два генетски измењена усева намењена људској исхрани – кромпира „амфлора“, који је развио немачки БАСФ, и кукуруза „МОН 810“ америчког биотехнолошког гиганта „Монсанта“.

Поменути кромпир се показао као потпуни комерцијални промашај, док се с обнављањем одобрења за кукуруз „МОН810“ одуговлачи још од 2007. године, а сада је одлуком о замрзавању оно и званично одложено.

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Турска телевизија објавила нова открића и сведоке о афери несталих беба у Србији

5 (4) Предлог закона о утврђивању чињеница о несталим бебама из породилишта у Србији наћи …

Бивши аустријски министар Kикл опет тврди да је са Србијом договорен повратак миграната

5 (1) Бивши аустријски министар унутрашњих послова Херберт Kикл понавља тврдњу да је са Србијом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *