fbpx

Наше пензије пет пута мање од грчких

0
(0)

„Бивша европска република Грчка”. Овај наслов који је освануо пре неколико дана на насловној страни словеначког листа „Финансе” с јасном је алузијом на Бившу југословенску републику Македонију, како је Европљани зову и могући поновни повратак Грчке на Балкан.

Без обзира на то, да ли ће Грчка остати или отићи из еврозоне, Милан Игрутиновић, сарадник Института за европске студије, сматра да ће стандард грчких грађана на кратак и средњи рок и даље падати, без обзира на исход текућих преговора са кредиторима. Како каже, на делу имамо својеврстан парадокс – Грчка, која се конфронтирала политици Европске уније, полако се „балканизује”, док њени балкански суседи примењујући мере штедње, идеолошки и у пракси припадају ЕУ, иако све земље нису њене чланице.

Балкански суседи Грчке су последњих неколико година примењивали своје специфичне верзије мера стезања каиша, што је на линији онога што заступа званични Брисел, којим доминира Немачка, сматра наш саговорник. Кључни проблем Грчке, према његовој оцени, није у сервисирању дуга, него у томе што је буџет неуравнотежен, робни извоз слаб, а наплата пореза скандалозно лоша…

– Договор са кредиторима, заправо омогућава грчким властима, звале се оне Сириза или не, да у релативно уређеном финансијском окружењу покушају да исправе те мањкавости и створе услове за раст. Они су имали извесну стабилизацију и раст бруто домаћег производа (БДП) прошле године, али су се ствари битно промениле од тада. Излазак из еврозоне ће можда омогућити Сиризи да води политику коју заправо жели, а реч је бољој расподели националног богатства. Али ће то значити и немогуће услове задуживања у иностранству, а у пракси „чишћење” депозита у банкама и јаку девалвацију неке нове валуте – каже Игрутиновић и додаје да би очекивани пад стандарда Грке приближио својим балканским суседима, који имају два до три пута мање плате и три, до четири пута мање пензије, али и већу стабилност финансија и избалансираност јавних трошкова.

Ако се већ хипотетички прича о изласку Грка из ЕУ, какво ће је то „старо друштво” на Балкану сачекати и где је регион када је о економским показатељима реч. Кад се погледају регионалне табеле са макроекономским подацима уочавају се две битне разлике. Прва је да су плате и пензије у Грчкој знатно веће него у земљама региона које нису чланице ЕУ. Примера ради, просечна плата у Грчкој на крају 2014. године износила је 817 евра. Просечна плата у Србији прошле године била је 379 евра, што је више него упола мање. Када је о пензијама реч, та разлика је још већа. Просечне пензије у Грчкој су веће од просечних плата и на крају прошле године износиле су 960 евра. У Србији је просечна пензија лане била око 200 евра (23.553 динара), што је пет пута мање од просечне пензије грчких пензионера.

И удео пензија у БДП-у Грчке је значајно већи него у Србији (17,5 одсто). Србија је морала да примени оштре мере штедње, јер јој је удео пензија у БДП прешао 13 одсто, што се сматра веома великим трошком.

Са друге, стране, кад се упореде нивои јавног дуга јасно је како је Грчка сервисирала овако добар стандард својих грађана. Укупна државна дуговања Грчке достижу чак 180 одсто БДП-а, док је јавни дуг Србије 72,7 одсто БДП-а. Преведено у паре, Грци дугују 323 милијарде, што је чак тринаест пута више од нашег јавног дуга (24 милијарде евра). Ипак, са толиким нивоом задужености расходи за камате у грчком и српском БДП-у готово да су се приближили. Издаци за камате износе пет одсто БДП-а, док су у Србији 4,5 одсто. Грци пре свега на томе треба да захвале кредиторима са којима су ових дана у жестоком клинчу. Јер када је 2012. године отписан добар део грчког дуга камате су смањене, а рок отплате дуга продужен.

Према речима Горана Николића из Института за европске студије,

Србија и Грчка су пре 100 година, по нивоу просечног дохотка, биле близу.

– И тај однос се није мењао све до шездесетих година прошлог века. Од тада, посебно од осамдесетих година, креће страховит успон Грчке. У историји светске цивилизације мало је примера земаља које су за три деценије оствариле такав напредак у погледу животног стандарда. За релативно кратко време Грчка је изашла из сиромаштва – каже Николић и такође прогнозира даљи пад стандарда у овој земљи.

 
Аница Телесковић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Раст БДП је небитан, најсиромашнији смо у Европи

5 (2) Чак ће вам и директор статистике потврдити да тај раст о коме они …

ВЕЋИНА ЋЕ МОРАТИ ДА СЕ ВАКЦИНИШЕ: Министар Смрт упозорава – нема опуштања, живећемо са маскама

1.5 (8) МИНИСТАР здравља Златибор Лончар је рекао на данашњем обраћању јавности да не сме …

3 Коментара

  1. Dobro je ispalo,uvek imate vremena da isplovite iz Evrope,cekajte povoljniji vetar.!

  2. Јебем ли вам мајку а где је још 1,5 милиона срба на косову пичке шиптарске и научите српски значи да пишете ЋИРИЛИЦОМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *