Београд — Степен динаризације финансијског система Србије у последњем кварталу је смањен за 0,2 процентна поена, објавила је Народна банка Србије.
Степен динаризације финансијског система је мерен учешћем динарских пласмана у укупним пласманима привреди и становништву и на крају прошле године је износио 28 одсто.
Ако се посматра по сталном курсу, степен динаризације је номинално смањен за 0,5 процентних поена, на 29,6 одсто, наведено је у Извештају НБС о динаризацији.
Укупни пласмани банака привреди и становништву износили су 1.879,6 милијарди динара на крају последњег тромесечја 2012, и у том периоду смањени су за 1,9 одсто.
У секторској структури пласмана банака, динарски пласмани становништву су повећани за 0,3 процентна поена, на 35,1 одсто, што се у потпуности дугује ефекту јачања динара. Учешће динарских пласмана у укупним пласманима привреди је у истом периоду смањено за 0,6 процентних поена, на 24,2 одсто.
То је у великој мери резултат интензивног субвенционисаног кредитирања привреде у четвртом тромесечју лане, будући да је највећи део одобрених кредита био индексиран у еврима.
На пад динаризације је утицало и покретање стечаја над Новом Агробанком, чији је део потраживања по основу пласмана искључен из биланса банкарског система и пребачен на Агенцију за осигурање депозита.
С обзиром на то да се знатан део потраживања односио на привреду и да је био у динарском знаку, њихово искључење из биланса банака довело је до смањења степена динаризације пласмана привреди.
Учешће динарских кредита у укупним новоодобреним кредитима је у четвртом кварталу 2012. у просеку било мање у односу на претходно тромесечје, уз знатне месечне осцилације.
Банке су у последњем тромесечју лане одобриле привреди и становништву 267,5 милијарди динара нових кредита, што је за 10,8 одсто више него у претходном тромесечју. Од тог износа 32,3 одсто се односи на чисто динарске кредите, што је за четири процентна поена мање него у претходном тромесечју.
Смањење учешћа новоодобрених динарских кредита банака у укупним кредитима резултат је снажног раста девизних и валутно индексираних кредита (17,8 одсто), одобрених пре свега привреди. Привреда је те кредите користила углавном за одржавање ликвидности, финансирање обртних средстава и извоз, у складу с програмом субвенционисаних кредита Владе Србије.
На смањење динаризације новоодобрених кредита банака у мањој мери је утицао и пад нових динарских кредита, пре свега становништву, и то за све намене. И поред тога, учешће динарских кредита у укупним новоодобреним кредитима становништву је и даље знатно веће него код привреде – 55,5 одсто наспрам 27,6 одсто.
Степен динаризације, мерен учешћем динарских депозита у укупним депозитима привреде и становништва, на крају последњег квартала 2012. је износио 19,3 одсто. У односу на крај трећег квартала, то учешће је повећано за 0,5 процентних поена.
Укупни депозити привреде и становништва су на крају четвртог тромесечја 2012. износили 1.433,3 милијарди динара, и били су за 2,9 одсто већи него на крају трећег тромесечја. Тај раст је пре свега резултат повећања девизних депозита (2,3 одсто), и то највише депозита становништва у новембру, током Недеље штедње.
Становништво је притом скратило рочност својих девизних депозита, што је допринело смањењу учешћа дугорочних депозита у укупним депозитима са 16,8 одсто на крају трећег тромесечја на 14,1 одсто на крају четвртог.
Динарски депозити привреде и становништва код банака такодје су повећани, за 5,6 одсто. Расту динарских депозита највише је допринела привреда, која је током четвртог квартала, посебно у новембру и децембру, краткорочно полагала динарска средства на рачуне код банака.
Као резултат бржег раста динарских од девизних депозита, степен динаризације депозита привреде и становништва је у четвртом кварталу повећан за 0,5 процентних поена и крајем године је износио 19,3 одсто.
Танјуг
