НАРОДНА банка Србије је формирала радну групу која треба да изради пропис по коме ће и фондови и агенције моћи поред дугова фирми да откупљују и кредите које не могу да отплате грађани. Притисак већ дуже време постоји и од ових институција, али и од самих банака, које би се на тај начин растеретиле. Грађани, с друге стране стрепе поучени досадашњим искуством са утеривачима, али како кажу у централној банци, све ће се учинити да дужници не буду доведени у неповољнији положај од оног у коме би били да њихови дугови нису пренети у фондове и агенције.
Пропис се израђује по угледу на регулативу која важи и у ЕУ уз надзор НБС.
– Те институције ће свакако бити обвезници примене прописа о заштити корисника финансијских услуга који је на снази већ шест година – кажу у НБС. – Док се не створе услови за прелазак на нове прописе, само ће банке и даље моћи да откупљују лоше кредите становништва.
То значи да ће најраније половином ове године да се разматра регулатива, а до краја 2017. би дошло до њене примене.
Питање је због чега су толико примамљиви фондовима и агенцијама дугови за кредите грађана, који су готово пет пута мањи од кредита које не враћају фирме.
– Чудно је што се су заинтересовали за обавезе становништва, а не фирми од којих могу да наплате имовину, пре свега некретнине или да дођу до повезаних предузећа који су право обезбеђење кредита – каже Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду. – Грађани су добри дужници и када не отплаћују рате, углавном јер остану без посла или се догоди нека трагедија у породици, па изгубе примања, а наследе дугове. У Европи, а и региону, фондови и агенције за откуп ненаплативих потраживања од банака фокусирани су на предузећа – дужнике. Наравно, и ми ћемо морати да уведемо лични банкрот, али уз могућност да грађанин располаже делом својих примања.
ЗАРАДА
КАДА банка прода обавезе клијента који не може да отплаћује кредит, обично је то по цени која се креће од 10 до максимално 30 одсто од вредности дуга. Тиме чисти своје билансе. Фонд или агенција иде у даљу наплату. Како је код нас све врло либерално, до доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга, утеривачи су од грађана тражили и по неколико пута веће износе.
Новости
